Тиха смрт старих људи у италијанским домовима

У домовима за стара лица у Ломбардији на стотине је преминуло у самоћи и тишини. За само двадесет дана у Бергаму више од 600 старих људи од укупно 6.400. Само толико има места у домовима (скоро 10 одсто корисника).

Ту драматичну ситуацију описију домови за смештај старих лица који се налазе у врло тешкој ситуацији и зато што се од 5.000 запослених разболело њих 2.000, те су у карантину или изолацији.

У Милану, у дому "Residenza Anni Azzurri", преминула су 23 пацијента. Њих 14 од Ковида-19. Од 70 пацијената који су на рехабилитацији на геријатријском одељењу у Вија Фаустину, њих чак четрдесет двоје је заражено и стављено у изолацију.

У карантину се налазе 34 запослена, двоје нових је заражено. У "Fondazione Santa Chiara" у Лодију преминуло их је 38, у месту Медиглија код Милана 61 у дому "Боромеа".

Осамдесетак старих остављено је два дана без хране у дому" La Fontanella" у Солету, провинција Лече, након што је све особље стављено у карантин. То је драстичан случај једне трагичне ситуације у којој су најстарији и најугроженији у овом моменту.

У домовима за стара лица се одвија драма без краја, скоро да није могуће рећи тачан број преминулих и заражених како међу пацијентима, тако и међу особљем.

Породице људи који се налазе у домовима траже да им се дâ неки конкретан одговор у вези са стањем осталих, за сада преживелих, пацијената и да ли је могуће да се учини нешто да се најслабији и најнезаштићенији заштите на неки начин, а не да се практично оставе да умиру.

Ситуација је комплексна, недостају маске и сва остала заштита за запослене у домовима, тестови се раде само пацијентима и особљу са симптомима.

Домове данас у Италији називају епидемиолошком бомбом јер би требало организовати посебне јединице, тзв. Task forces, који ће бити подршка запосленима (неки од њих су се организовали тако што спавају у домовима и не враћају се кући) што је скоро немогуће извести у овако тешкој ситуацији јер овај вирус напада и убија и здравствене раднике.

Најстарији становници су сами, чланови породице не смеју да их посете, некада данима немају никакве вести о њима, нити да ли су заражени, нити да ли су више уопште у животу.

Не би ли омогућили контакт са најдражима у Val di Susa је Црвени крст, у сарадњи са Villar Dora и Bardonecchia набавио таблет-рачунаре које ће дати домовима на коришћење не би ли на тај начин њихови становници могли да буду у контакту са породицом преко видео-позива када већ не могу да им дођу у посету и јако је тешко доћи до података у каквом су стању.

Наиме, још једном су најстарији на удару и практично без заштите, остављени, сами и уплашени.