Да видите младе интубиране, сва та ваша опуштеност јер сте млади прошла би вам у секунди

Сведочење лекара из Бергама, запосленог на клиници "Humanitas Gavezzani", Данијелеа Mакинија, кружи интернетом. Наиме, он је одлучио да оно што се дешава на интензивној нези његове болнице приближи грађанима преко "Фејсбука", нарочито онима који се и даље жале што морају да седе код куће.

"Разумем да не смемо ширити панику, али имам утисак да људи не схватају озбиљно колико је опасан овај вирус и да је неке људе баш брига за оно што им стално поручујемо, те се жале јер не могу да иду у теретану или на џогинг.

Знам и разумем колика је економска штета и ја сам за то забринут. Али наша болница је од првог момента почела да се припрема за овог невидљивог непријатеља, чији се долазак очекивао, као рат који тек треба да почне и које нико, укључујући и мене, није очекивао баш на овај начин, јер мало је рећи да је ово драма.

Ово није само "тежи облик грипа": ми се боримо и дању и ноћу. Један за другим стижу пацијенти и оно што они имају нема везе са грипом. Људи из Бергама неће тек тако лако доћи у хитну, они су чврст народ. Пратили су и сада све оно што им је речено: останите код куће, ако имате температуру, немојте ризиковати да заразите друге. Али код нас стижу онда када више нису у стању да сами дишу. Лекови за овај вирус су малобројни и оно што ће се десити зависи од вашег организма.

Једино што ми доктори можемо јесте да се надамо да ће организам пацијената успети да се избори са вирусом. Сви лекови које дајемо пацијентима су експерименталног карактера и ми из дана у дан учимо како се понашају.

Одељења се изузетно брзо пуне, табле су све црвене и свуда пише обострана интерстицијална упала плућа. Лекарско објашњење за оне који се не баве овим послом: Од класичног грипа, на страну што зарази много мање људи, случајеви се компликују само када вирус, уништавајући наше респираторне путеве, дозволи бактеријама, које иначе постоје у бронхијама и плућима, да проузоркују теже случајеве.

Ковид-19 изазива прави правцати САРС, јер директно силази у плућа и инфицира их онемогућавајући им да функционишу. Дисајна инсуфицијенција до које долази јесте јако тешка и након пар дана можда више није довољан кисеоник који дајемо пацијентима. Искрено, мене као лекара уопште не теши чињеница да су најтежи случајеви старији људи са другим патологијама.

Јер, да ли познајете некога ко има преко 65 година и ко не узима бар једну таблету за притисак или дијабетес? Ја вам се кунем: да видите младе људе који стижу на интензивну терапију интубирани, на стомаку или још горе у ЕЦМО (то је машина која се користи за најгоре случајеве, која испумпава крв, пуни је кисеоником и враћа је у тело, у нади да ће организам успети сам да оздрави), сва та ваша опуштеност јер сте млади прошла би вам у секунди.

Ово је епидемиолошка катастрофа

И док и даље чујем да има људи који се хвалишу тиме да их није страх и да неће пратити индикације бунећи се јер су њихове навике у кризи, у току је незамислива епидемиолошка катастрофа.

И не постоје више уролози, хирурзи, ортопеди; сви смо ми лекари који чине један тим који треба да вас одбрани од цунамија који нас је све преплавио. Све више је случајева, имамо од 15 до 20 људи које морамо да оставимо у болници сваки дан због коронавируса.

Резултати тампона стижу један за другим: позитиван, позитиван, позитиван. И одједном, хитна помоћ је већ у колапсу. За пар минута мораш све да научиш о томе како функционише хитна помоћ, а на монитору пише стално исто: температура, отежано дисање, кашаљ, инсуфицијенција респираторног апарата.

И увек иста пресуда: обострана интерстицијална упала плућа. Нон-стоп. Сви имају потребу да остану у болници. Неко већ треба да буде интубиран, неко иде на интензивну, за неке је већ касно. Када се претрпа интензивна морамо да направимо места за њу. Сваки вентилатор постаје као суво злато и невероватно је како брзо смо успели уопште да се организујемо и реорганизујемо у оваквој ситуацији.

Медицинско особље са сузама у очима

Ми као здравствени радници смо не само исцрпљени него и више од тога. Видим ужасан умор на лицима мојих колега, видео сам да остају и после својих смена, видео сам солидарност и колеге које иду код других колега и питају их шта могу да учине и како да помогну.

Лекари који сами премештају кревете и дају терапије пацијентима. Медицинско особље са сузама у очима, јер нисмо успели неког да спасимо, јер виталне функције на монитору показују да је касно.

Ја не виђам више своју породицу, јер ме је страх да ћу их заразити, радујем се фотографијама мог сина ког гледам кроз сузе. Зато вам кажем, жао ми је што не можете да идете у теретану, позориште или у музеје.

Будите милосрдни према свим оним старијим људима које можете да убијете, избришете са лица земље. Није то ваша кривица, знам, него оних који вам пуне главу тиме да претерујете, па чак и ово што ја пишем може да изгледа као претеривање некоме ко је далеко од ове епидемије, али молим вас, слушајте ме, изађите из куће само ако је заиста, заиста потребно.

Останите код куће, не идите у самопослуге

Не идите нон-стоп у самопослуге, најгоре што можете да урадите јесте да заразите некога јер мислите да сте здрави. Ставите било коју маску. Не тражите само ФФП 2 и ФФП 3, те маске су нама потребне, а све их је мање.

Без обзира на то колико се штитимо, моје колеге и ја смо јако изложени. Неки од нас су и заражени без обзира на то што поштују све протоколе. Неки од колега који су заражени имају породице које су заразили и које се боре између живота и смрти.

Реците вашој породици или старијим људима да не излазе из куће. Носите им ви храну. Ми немамо алтернативу, ово је наш посао. Заправо, ово што радим ових дана није мој свакидашњи посао, нисам навикао на ово, али радим га свакако и волим га све док могу да се бавим њиме постујући принципе: учинити све да пацијенти буду боље, да оздраве, чак и ако само могу да им ускратим муке, патњу и бол пошто не могу да оздраве.

Ми нисмо хероји, само радимо свој посао

Будите корисни. Не занимају ме људи који нас данас називају херојима, а који су нас до јуче кудили и пљували и то ће урадити првом приликом кад све ово прође. Људи све брзо забораве. И ми нисмо хероји ових дана. Ово је наша професија. Ово радимо да бисмо вам били корисни.

Молим вас да и ви то радите. Ми нашим понашањем утичемо на живот или смрт на хиљаде људи, ви вашим на много већи број. Пренесите ову поруку свима. Једноставно морате знати све ово да се не би десило и вама оно што се овде дешава.