Мистерија тестирања и мале смртности у Немачкој

Ми смо имали тако мали број смртних случајева, јер екстремно много радимо на лабораторијској дијагностици… У Немачкој се тренутно ради више од пола милиона тестова на коронавирус недељно", рекао је јуче виролог и један од водећих саветника немачке владе Кристијан Дростен, пренели су немачки и светски медији. 

И то би можда било валидно објашњење зашто је у Немачкој стопа смртности од Kовида-19 нижа него у осталим земљама, да медијски извештај није садржао неистине.

Најпре, у медијским извештајима некако није ушло то да је Дростен заправо рекао да "процењује" да се ради 500.000 тестова недељно, али чак и да јесте ова његова процена је далеко од истине. Испоставило се да Немачка не само да не спроводи пола милиона тестова недељно, већ то није учинила ни у току целог марта.

Како су открили у немачком фонду за здравствену заштиту, у Немачкој је досад урађено 410.000 тестова, а теоретски би имали капацитете да ураде 360.000 недељно. Министарство здравља је потврдило да се тренутно недељно ради око 200.000 тестова.

Више тестова не смањују број мртвих, али статистички смањује стопу смртности јер су у укупан број инфицираних урачунати и они који уопште немају симптоме. Што је најважније откривањем ових асимптоматских инфицираних спречава се даље ширење, јер они иду у изолацију и те се спречавају да несвесно шире инфекцију.

Иако се појединим посматрачима пре неколико дана учинило да је Немачка успела да смањи епидемиолошку криву, која показује раст и пад броја нових случајева, јучерашњи подаци су то демантовали. Скок регистрованих новоинфицираних био је 6.615, што је за око 50 одсто више него претходних дана.

Према последњим подацима од данас (27. март) у 11 часова, у Немачкој су на Ковид-19 позитивно тестиране 45.023 особе, од којих је 5.678 поново здраво, а 274 су преминуле од последица обољења.

Сценарији дешавања у зависности од предузетих мера 

Политички магазин Шпигл и дневни лист Зидојче цајтунг открили су данас поверљиву студију немачког министарства унутрашњих послова у којој су стручњаци проценили сценарије дешавања у зависности од предузетих мера.

Према овој студији, најгори могући сценарио је описан уколико држава забрани само највеће јавне догађаје и ограничи путовање. У том случају, процењују, инфицирало би се 70 одсто становништва, при чему би болнице биле препуне и не би могле да приме више од 80 одсто оболелих којима је потребна интензивна нега. Резултат би био више од милион мртвих.

Други сценарио подразумева агресивну борбу против Ковида-19 и то кроз пуно тестирања и стриктну изолацију инфицираних. За ово, истиче се, неопходно је повећати капацитет за почетак на 100.000 тестова дневно да би за наредних неколико недеља то било 200.000 дневно. Осим тога, неопходно је на дужи рок користити "електронско праћење локација" пацијената.

По овом сценарију, процењују, у Немачкој би било инифицирано око милион људи, а умрло би 12.000 људи. Мере би биле спровођене два месеца, али будући да би само мали део становништва стекао имунитет "морао би континуирано да буде одржаван висок степен опрезности".

"Ја сам одлучни присталица сузбијања (епидемије), иако је тај метод веома скуп", рекао је за Шпигл министар унутрашњих послова Хорст Зехофер Зехофер. "Али он спасава највише живота."

Немачке власти, очигледно, намеравају да примене други сценарио из немачке студије, која је влади представљена пре пет дана. Додуше, око њега има спорења унутар владе. Министар здравља Јенс Шпан, иначе из демохришћанског блока, на седници владе у понедељак је инсистирао да увођењу "електронског праћења локације" инфицираних, али ту меру су блокирали коалициони партнери из Социјалдемократске партије.

У међувремену, немачки медији откривају да у сектору информационих технологија у сарадњи са епидемиолозима увелико рад на телефонској апликацији, која би омогућила праћење инфицираних без да се тиме угрози право на приватност.

Ипак, све наведене мере засад не објашњавају зашто је у Немачкој стопа смртности од Ковида-19 до пре који дан била око 0,4 одсто, а у Италији 10,1, у Шпанији 7,4 и у Холандији, Француској и Великој Британији око 5,5.

Шта Немачкој иде наруку 

Да тајна није само у томе да је "немачка медицина најбоља на свету" већ и у многим другим околностима указују и епидемиолози. Немачкој иде на руку што располаже са 28.000 кревета за интензивну негу од којих је 25.000 опремљено респираторима. То значи да Немачка има 33,9 кревета са респираторима на 100.000 становника, док Италија и Француска имају око има 12,5 а Велика Британија тек 6,6. По овој статистици, Србија има око 13,6 не рачунајући оне који су у међувремену наручени.

Немачкој делом иде наруку и то што је епидемија на њеној територији почела касније него у Италији, Француској и Шпанији, а тестирање је бројније. Додуше, у Италији на коронавирус тестирају и оне који су умрли а да претходни нису били позитивни на коронавирус, а у Немачкој не. Због тога је могуће да немачка статистика заправо не показује у потпуности тачну слику о смртности од овог вируса.

Али, најважнији елемент је то што су у почетку највећи број заражених у Немачкој били они који су били на скијању у Италији, што значи млађу људи у доброј физичкој кондицији. То је условило да је у Немачкој просек година међу инифициранима 45 година, док је у Италији 63 године па је самим тим смртност већа јер су старији најризична група.

Да Немачка ипак није заштићена од високе стопе смртности, сведочи градић Хајнсберг у којем је се ширење вируса десило на традиционалном карневалу па су захваћене све старосне групе. У последњих месец дана тамо су забележена 1.043 позитивна, од којих је 25 преминуло.

Дакле, стопа смртности од 2,4 одсто што је, кажу стручњаци, највероватније просек за ову болест.

Због тога не чуди што немачки министар здравља Шпан каже да је тренутна ситуација "само затишје пред буру". На то указује и то да је последњих дана стопа смртности од новог корона вируса расте и да је сада 0,6 одсто.