Шпанија – живот у затвореној земљи, пусте улице великих градова

Миљана Мићовић је професор политичке комуникације и ради у Мадриду. Ипак, ванредно стање ју је затекло у Барселони, граду у коме обично делује да има више странаца него Шпанаца. Сада ради од куће, а живи близу чувене Гаудијеве Саграде Фамилије.

"Ту је обично велика гужва, а сада нема никога, ту су барикаде, сабраћаја нема, кретање аутом је забрањено. Понеко сета, иде по новац на банкомату, у продавницу, али улице су пусте", каже Миљана.

Додаје и да полиција јесте на улицама и да нема потребе да интервенише, али подсећа да је морала да се умеша прошле недеље када су неке дискотеке у Каталонији биле затворене упркос препорукама.

Пре седам дана у Шпанији је било стотинак заражених, а данас око 9000. Предвиђања су да ће се и тај број значајно повећати ове недеље. Где се ко затекао, ту је и остао у карантину.

Тако Бранислав Ђорђевић, новинар и публициста који живи у Бенидорму, дане карантина броји на северу Галиције.

"Пре осам дана дошао сам у посету рођацима и ту ме затекло стање узбуне, како они кажу", прича Бранислав Ђорђевић.

"Па, како је... Моле се грађани да не излазе, предвиђене су и казне, да се не иде на пример на џогинг у групама. Сме да изађе само једна особа из куће, све је затворено сем апотека и самоуслуга. Иначе, на почетку је народ страшно куповао, препуна колица, па је нестао тоалет папир, па хемија... Сада пуштају по десет људи у маркет и увек су велики редови. Сада Шпанци показују солидраност, када су у реду, увек је бар метар размака"

Мадрид – пуст град 

У великим градовима Шпаније налазе се и студенти из Србије. Ања Иришкић, Владица Трајковић и Невена Петковић су студенткиње Филозофског факултета у Новом саду, а вирус их је затекао у Мадриду где су на размени студената преко програма Еразмус плус. За РТС кажу да је Мадрид сада пуст град.

"Затворили су га у суботу, а данас је уведен и полицијски час. Постоји забрана изласка сем од 9 ујутру до 9 увече и то до маркета или апотеке. И то само по једна из куће", каже Невена Петковић.

"Блага је паника али стање је ок. Добро смо, у карантину смо шест дана", додаје Ања Иришкић.

Кажу да у Мадриду има још студената из Србије и целог Балкана и да су у разговору сазнале да многи желе да иду кући док још могу. НЈихова четврта цимерка се вратила И мораће да буде у карантину.

"Највише о нама води рачуна наш универзитет у Шпанији, али И факултет у Новом Саду пружа подршку. Чујемо се стално, питају како смо и кажу да их зовемо ако нам било шта треба", додаје Владица Трајковић.

Друго ванредно стање у Шпанији од 1975. 

Од смрти Франка 1975. ово је друго увођење ванредног стања у Шпанији. Прво је било уведено због штрајка контролора лета 2010. Данас је одговор на то како је Шпанија дошла у ово ванредно стање јасан – потцењена опасност.

"Пример Италије није узет за озбиљно", каже Бранислав Ђорђевић. "Није страшно ,не брините... Не баш одговорне изјаве долазиле су од власти, новинара, а када се нагло вирус проширио, одједном су видели да је драматично и увели мере. У Бенидорму, где ја живим, има петнаест хиљада енглеских туриста, лепо је време, било је и 30 степени. Народ се много креће. Уз то, 8. марта су биле демонстрације у свим градовима, У Мадриду је било пола милиона људи, И неке министарке су биле у првим редовима, Сада су заражене. То је неодговорно. Овде треба деловати одмах", прича Бранислав Ђорђевић .

У Шпанији се живот, где је то могуће, одвија онлајн. Девојке са Новосадског универзитета кажу да имају обавеза на факултету, понегде постоји онлајн настава, негде се тек успоставља. У општинама ради што мањи број људи, више се готово и не ради на шалтерима. На телевизији, за округлим столовима седе по највише два актера, без публике, на метар раздаљине.

Слике које су стизале из Шпаније последњих дана уливају и оптимизам. Ааплаузи са балкона којима се пружа подршка пре свега здравственим радницима, који подносе највећи терет епидемије.

"Сви изађемо у осам сати и аплаудирамо медицинском особљу које ради за нас, а они шаљу поруке преко медија - седите кући, помозите нам. Данас ће бити аплауз за запослене у маркетима и у пошти који разносе пакете. Тај солидарни моменат имамо и ми у Србији, као народ, и сада то треба показати, као што се ради овде у Шпанији", прича Бранислав Ђорђевић.