Календар ублажавања мера – шта нас чека у наредном периоду и да ли је могућ повратак на старо

На редовној конференцији за новинаре о коронавирусу објављена су додатна ублажавања мера, а неке од њих ступају на снагу већ данас. Епидемиолог Бранислав Тиодоровић је рекао да су одлуке о ублажавању мера донете једногласно. Истакао је да ће се ситуација пратити и да ће, ако се уочи да нешто није добро, бити могуће и враћање старих мера. Имунолог Срђа Јанковић поручује да смо на путу да добијемо прву рунду али да се не треба опуштати.

Већ од данас, 28, априла, паркови и шеталишта могу да буду отворени. Они који се у њима налазе морају да буду на одговарајућем растојању и да се придржавају свих препорука превенције.

Такође, од данас се дозвољавају и тренинзи на отвореном што је значајно за спортисте. Потребно је придржавање препорука које је Кризни штаб утврдио. Овом мером се обезбеђује да сви спортови на отвореном могу да буду у припреми. Накнадно ће се донети одлука у вези са спортовима у затвореном простору, рекао је Тиодоровић.

Од 4. маја се омогућава обезбеђивање градског саобраћаја у Новом Саду и Крагујевцу, а од 8. маја у Београду и Нишу. У аутобусима се неће укључивати климатизација.

Од 4. маја се омогућава друмски и железнички међуградски саобраћај уз придржавање свих мера.

Истог дана могу почети да раде и ресторани и кафићи. У баштама ће то бити могуће уз поштовање мера социјалног дистанцирања и коришћење заштитних средстава а посебне препоруке се односе на затворени простор.

Од 8. маја могу да почну да раде тржни центри уз велику дозу опреза, посебно када је реч о броју корисника и поштовању дистанце.

Од 11. маја ће се, због потребе да привреда крене, омогућити рад вртићима и продуженим боравцима у школама.

Од 18. маја ће се успоставити авионски превоз, према препорукама европских и светских агенција и уз сагледавање епидемиолошке ситуације.

Шта нам кажу подаци о епидемиолошкој ситуацији 

Од последњег извештаја до данас, регистрована су 222 нова случаја коронавируса, а тестирано је 5.446 осова. Објављено је да се тренутно на респиратору налази 79 пацијената.

Од јуче је преминуло још шест особа. Укупан број преминулих од почетка епидемије у Србији сада је 168. Излечено је 1.260 пацијената.

Када је реч о броју оболелих по градовима, у Београду је 27,38 одсто од укупног броја оболелих, у Нишу 15 одсто, у Ћуприји 3 одсто, Лесковцу 2,68, Крушевцу 2,41. Следе Ваљево, Алексинац, Параћин, Јагодина, Бор...

Проценат заражених у односу на целокупно становништво је у овом моменту 0,12 одсто.

Епидемиолог Дарија Кисић Тепавчевић је навела да је данас први дан од почетка тестирања да је проценат позитивних испод пет одсто. Истиче да ти подаци много охрабрују и да је потребно да имамо континуитет таквих резултата да бисмо били сигурни да је дошло до пада активности вируса.

"Без обзира на то што су показатељи позитивни, вирус циркулише", навела је.

Имунолог Срђа Јанковић је рекао да ће постепени излазак из фазе сузбијања првог таласа омогућити да се живот постепено враћа токове који можда неће бити нормални, али ће свакако бити ближи нормали, а да се притом не отвара нова кутија ризика.

Каква је будућност вируса и шта се очекује током лета

Јанковић је рекао да смо на добром путу да добијемо прву рунду борбе, али да не би требало да се опустимо. Истиче да је природно успостављање имунитета завршни процес и да није ни био циљ да се то одради брзо, него да се што више успори.

Каже и да ће то да зависи од кретања глобалне слике о вирусу и да постоји неколико могућих опција о његовој будућности. Једна је да он постане сезонски патоген, друга је да потпуно нестане природним путем (Јанковић сматра да вероватноћа за то није велика) и трећа да наука и технологија ухвате корак с вирусом и да добијемо вакцину (ова опција захтева време).

Када је реч о утицају временских услова на вирус, епидемиолог Дарија Кисић Тепавчевић је рекла да се о томе много говорило у претходном периоду, али да смо сведоци да се вирус одржава и преноси и тамо где су високе температуре.

Каже да нека истраживања показују да је за негативан утицај на вирус потребно да температура буде више од 25 степени, влажност ваздуха већа од 20 одсто и да је и значајан фактор УВ зрачења. Како истиче, мора много услова да буде задовољено, али је сигурно да је за време летњих месеци мања вероватноћа капљичног преноса, јер вирус брже пада на тло.

Ако вирус уђе у организам, онда спољна температура нема никакав утицај на њега, рекла је Дарија Кисић Тепавчевић. 

Због тога истиче да је и даље основна мера превенције да се не дозволи да вирус нађе пут о нове осетљиве особе.

Може се догодити да се врате старе мере

Дарија Кисић Тепавчевић је, говорећи о ублажавању мера, рекла да се сличне мере доносе у Европи и да је јасно да је то искључиво на основу стручног мишљења. Каже да је оквир шири од самог здравства и да се ситуација мора сагледавати у ширем аспекту.

"Али ми смо ти који доносе препоруке на основу стручног мишљења и медицине засноване на доказима", рекла је .

Тиодоровић је додао да је струка добро „вагала" када је реч о одлукама и да увек постоји резерва и оправдани опрез.

"Ево и данас видите како се понаша народ. То је оно што нас брине", рекао је и додао да се може лако догодити да, када се буде процењивала ситуација у наредним данима и ако се уочи да нешто није добро, да се поново врате старе мере.

"Ово је производ онога што се код нас, у околним земљама и у Европи спроводи и није изазвано никаквим притисцима", поручио је Тиодоровић.

Дарија Кисић Тепавчевић је рекла да је одлука о почетку рада вртића уз поштовање мера и одређене услове заснована на искуствима других земаља и подацима медицине засноване на доказима да деца могу да се инфицирају исто као и одрасли, али да немају никакве симптоме или имају благе облике клиничког испољавања.

Додаје да је до сада код стотинак деце потврђена инфекција и да је већина од њих здрава, или није имала никакве симптоме, или је имала благе облике болести.

У овом тренутку је у болници Драгиша Мишовић смештено 49 малишана код којих је потврђено присуство вируса.

Процењено је да, уз мере предострожности и топлије време, ризик боравка деце у таквим колективима није већи него у породичним условима или у условима свакoдневног функционисања.