Košarka kao igra nastala je krajem XIX veka i od tada se igrala na raznim podlogama, poput šljake i betona. Ipak, profesionalno se u Evropi igra na parketu od sredine prošlog stoleća, dok je u Americi to bilo nešto ranije.

Prosečan posmatrač košarkaškog meča, što u dvorani što na TV-u, ne obraća previše pažnje na sam parket, njegova važnost za kvalitet igre i sigurnost aktera je izuzetno važna.

Da bi smo saznali kako se bira, kako postavlja a kako održava drvena košarkaška podloga, posetili smo kompaniju "Muskulus", koja je jedan od lidera u postavljanju sportskih parketa u regionu.

Oni su nedavno promenili kompletan parket u hali "Aleksandar Nikolić", a nešto ranije i u beogradskoj "Štark Areni". Naš sagovornik bio je Mateja Matejić, i sam bivši košarkaš, koji je sada u igri, ali na znatno drugačiji način.

Instalacija parketa - sve po potrebi  

Prvo pitanje za njega bilo koje vrste drveta se koriste za košarkaške terene?

"Najčešće smo postavljali u našeoj regiji su bukva, jasen i javor, sa tim što najveći primat ima bukva, upravo zbog nekog tehničkog održavanja na našim prostorima, jer hale kod nas za razliku od Amerike ili zapadne Evrope nemaju toliko novca za održavanje", objašnjava Mateja na početku i nastavlja:

"Što se tiče hala u Americi, tamo najčešće postavljaju javorov parket, zbog kanadskog javora i ogromnog prostranstva koje tamo postoji. Inače, ne postoje neke velike razlike, jer svi ti sportski parketi moraju da imaju neki određeni sertifikat koji odgovara Fiba standardima ili NBA standardima".

A da li postoji razlika u načinu instalacije parketa?

"Da, postoji, i sve zavisi od toga koja je namena hale. Kod nas postavljamo 'blubat' za manje površine, 'unobat' za veću frekventnost i 'portabl' pod, koji je na rasklapanje i najsličniji onom u Beogradskoj areni ili nekim sličnim arenama".

"Kada govorimo o školskim dvoranama koje su manjih površina, tu se koristi parket koji ide na 'blubat', odnosno na najobičnije štafne, gde se traži idealno ravna cementa košulja. U većim halama, gde je frekventnost veća, stavlja se 'unobat' parket, na podkonstrukciju, koji je deblji i čvršći i odgovara više za profesionalno bavljenje sportom", otkriva Mateja i onda otkriva kako se radi za "portabl" podovima.

"Taj parket se jako brzo postavlja i jako brzo skida, i odgovara multifunkcionalnim objektima, u kojima se smenjuju događaju veoma brzo. U principu, desetak ljudi koji rade na tom objektu mogu da postave odnosno sklone parket za tri do četiri sata".

Nalepi, ali pazi 

Interesantna komponenta modernih parketa su i reklamne nalepnice (u krugovima reketa i na centru), a koje su umele da budu i uzrok povreda igrača. Nedavno je Unija igrača Evrolige uspela da se izbori za njihovo uklanjenje iz reketa.

"Nalepnice koje idu na parket samo trebaju da prate standarde koji su dati od strane Fiba ili bilo koje druge lige, da prate standarde koji su vezani za košarku, a sve to da ne bi dolazilo do klizanja i povrede igrača", kaže on i pojašnjava:

"U principu, nalepnice treba što pre skidati sa parketa posle utakmica, što donekle odgovara i tržištu, jer nekad istu halu dele dva-tri tima, ili neki tim ima više nekih sponzora i zato se i stavljaju nalepnice. Lično mislim da je bolje farbati košarkaški teren. Međutim, tu dolazi do problema jer bi nakon prekida saradnje sa nekim sponzorom ceo parket morao da se menja ili ponovno hobluje".

Takođe, bitna a nevidljiva je važnost uticaja parketa na odskok lopte i trčanje igrača, ali se isto tako mora znati kako parket reaguje na težinu konstrukcije koša, pa i tribina.

"Treba da se obrati pažnja da li parket ima standard za odskok lopte, da se vodi računa da on ne bude suviše klizav ili da mu ne 'zapne' noga, već da ima normalan raskorak prilikom trčanja. Obraća se pažnja i na težinu koju parket trpi, jer se često koševi, koji su jako teški i imaju po tonu, pomeraju po parketu. Ili, imamo tribine koje su takođe veoma teške a koje nekada ulaze u teren zbog publike. To su te neke sitnice, na koje ljudi ne obraćaju pažnju, ali koje su veoma važne za očuvanje kvaliteta parketa", zaključuje Mateja.

Marko LjUBOMIROVIĆ (LjubomirovicM)