Predvodeni legendarnim napadacem Milana Kurtom Hamrinom, Skandinavci su pokazali da su jedan od najboljih svetskih timova. Nakon najveceg uspeha u istoriji sa scene je sišla velika generacija pa se, sve do SP 1970. nisu plasirani ni na jedno veliko takmicenje. Na svetskom prvenstvu u Meksiku nisu se proslavili, eliminisani su u prvoj rundi. Napredak je ostvaren cetiri godine kasnije u Zapadnoj Nemackoj kada su eliminisani u drugoj rundi, gde im je malo nedostajalo da se nadu u polufinalu. Bilo kako bilo poraz od sjajnih Poljaka bio je presudan. Sedamdesete su obeležile plasman na sva tri svetska prvenstva ali ne i neki znacajan rezultat.

Zanimljivo da je svoj prvi evropski šampionat Švedska igrala tek 1992. Do tada nisu uspevali da se plasiraju a te godine su bili domacini velikog takmicenja. Plasirali su se u polufinale gde su izgubili od Nemaca, to je ujedno i najbolji rezultat nacionalne selekcije na evropskim prvenstvima. Usledilo je SP 1994. i definitivna potvrda vrednosti jedne od najboljih generacija u istoriji švedskog fudbala, predvodene sjajnim Henrikom Larssonom. Švedani su osvoji trece mesto, igrali su izvanredno, postigli i najviše golova na turniru a poraženi su u polufinalu od kasnije prvaka Brasila. Nakon toga ocekivale su se velike stvari ali pomenuti tim se nije plasirao na EP 1996. niti na naredno SP. Od te 1998. Švedska se kvalifikovala za pet velikih takmicenja zaredom, mada nije napravila neki zapaženiji rezultat. Na svetskim šampionatima su prolazili grupu ali i bivali zaustavljeni u osmini finala, dok su na prošlom evropskom prvenstvu takode izborili plasman u drugu rundu i bili eliminisani od Holandana na penale.

Najviše nastupa za nacionalni tim Švedske ima naravno legendarni golman Thomas Ravelli. On je punih 15 godina bio broj jedan i sakupio cak 143 nastupa. Ravelli je ucestvovao u najvecim uspesila Švedske u poslednjih 30 godina a blizu 500 puta cuvao je gol Geteborga sa kojim je osvojio šest titula prvaka svoje zemlje. Najbolji strelac svih vremena je Sven Rydell malo poznati napadac koji je pre drugog svetskog rata predvodio napad nacionalne selekcije. On je igrao samo na Olimpijskim igrama u Parizu 1924. gde su Švedani osvojili bronzanu medalju. Zanimljivo da Švedani imaju i jedno olimpijsko zlato u fudbalu iz Londona 1948.

Zlatan Ibrahimovic (1981) - najpoznatiji švedski igrac i bez ikakve sumnje prva zvezda tima. Napadac Intera je došao u sukob sa Legerbackom nakon što je udaljen sa priprema jer je napustio bez dozvole hotel sa Wilhemlssonom i Mellbergom. Dok su pomenuta dvojica prihvatila kaznu, nezadovoljni napadac je odbio da se odazove pozivu selektora za meceve sa Španijom i Islandom. Nije postigao nijedan gol u kvalifikacijama ali je sve nadoknadio na klupskom planu. Po prelasku iz Juventusa u Inter osvojio je još dve Serie A. Iako temperamentan i težak za saradnju sa trenerima, Zlatan je jedan od najboljih napadaca današnjice, proglašen je za švedskog igraca godine kao i za sportistu godine u domovini. Poceo je u Malmeu ali se nakon sjajnih partija u Ajaxu preselio u Juventus iz koga je nakon calciopolija završio u Interu. Za nacionalnu selekciju je u 49 meceva postigao 19 golova.

Golmani: Andreas Isakson (Mančester siti), Rami Šaban (Hamarbi), Johan Viland (Elfsborg)

Odbrana: Mikael Dorsin (Kluž), Peter Hanson (Ren), Danijel Majstorović (Bazel), Olaf Melberg (Aston Vila), Mikael Nilson (Panatinaikos), Andreas Grankvist (Vigan), Fredrik Stor (Rozenborg)

Sredina terena: Niklas Aleksanderson (Geteborg), Danijel Anderson (Malme), Kim Kalstrom (Lion), Sebastijan Larson (Birmingem), Frederik LJungberg (Vest Ham), Tobijas Linderot (Galatasaraj), Kristijan Vilhelmson (Deportivo), Anders Svenson (Elfsborg)

Napad: Markus Albak (FK Kopenhagen), Henrik Larson (Helsingborg), Johan Elmander (Tuluz), Zlatan Ibrahimović (Inter), Markus Rozenberg (Verder)