Pogled sa Berlinskog TV tornja

Prošli put kada sam boravio u Berlinu video sam i posetio mnogo mesta. Ali plan i program tog putovanja nije podrazumevao, a vreme nije dozvolilo da se popnem na čuveni Berlinski televizijski toranj (Fernsehturm). Ovoga puta sam bio sam svoj gazda i taj "propust" ispravio.

Mislio sam da ću stići da se popnem pre treninga srpskog tima u ponedeljak, ali to sam ipak uradio kasnije zbog velikih prepodnevnih redova. Prednjačili su, naravno, Azijci.

Kupovina karata se neshvatljivo odužila zato što jedna devojka radi tri posla – prodaje karte, daje informacije i usmerava ljude. Pomalo čudna odluka rukovodstva ove atrakcije, koju godišnje poseti 1,2 miliona posetilaca.

Zadovoljstvo penjanja na 203 metra koštaće vas 13 evra. Kao novinaru vam sleduje "Premijum lajn", odnosno izbegavanje čekanja u redu za lift, što može da potraje.

Nakon bezbednosne provere slične onoj na aerodromima, ulazi se u lift koji vozi do krova Berlina brzinom od šest metara u sekundi.

Tokom te brze i ugodne vožnje, gospodin koji sprovodi posetioce otkriva generalije tornja – otvoren je 2. oktobra 1969. godine, na dvadesetogodišnjicu osnivanja DDR-a. Visok je 368 metara i kada je građen imao je za cilj da bude pokazatelj moći socijalističkog društva.

Stigavši na deo predviđen za panoramsko razgledanje pravim krug, a zatim ubacujem kovanicu od jednog evra kako bi durbinom "snimio" Rajhstag i reku Špreju.

Pogled zaista spektakularan. Zastaje dah, što bi se reklo. Ceo Berlin – koji je sve samo ne mali – na dlanu. I na tlu sve izgleda kao "pod konac", a odozgo je taj utisak još jači, impresivniji.

Nakon slikanja i pravljenja video-zapisa, sedam za šank u baru. Ponovo naručujem pivo "berliner kindl", koje je ovoga puta dva puta skuplje nego na zemlji – četiri evra. Ali, koliko puta u životu ćete imati priliku da ga popijete na visini od 203 metra?

Priznaćete, ne mnogo...