Šta ostaje Riju posle Olimpijskih igara

Na dan otvaranja Olimpijskih igara slika protesta sa najpoznatije plaže Rija, Kopakabane otišla je u svet. Ljuti na Vladu između ostalog i zbog troškova organizacije prvo Svetskog prvenstva u fudbalu, onda i Igara, ljudi su izašli na ulice.

Od trenutka kandidovanja do održavanja Igara Rio nije isti grad, niti Brazil ista zemlja. Nezaposlenost je samo od 2013. povećana dva puta, sada je 11 odsto. Najveća ekonomija Južne Amerike je u recesiji, BDP je zabeležio najveći pad u poslednjih četvrt veka. Oko 35 miliona ljudi ima problem sa ispravnom vodom za piće, a oko polovina sa kanalizacijom i smećem.

Stanovnici Rio de Žaneira ističu da Brazil ima mnogo problema dodajući da je zemlji potrebno više ulaganja u zdravstvo i školstvo. Većina se slaže da su Igre dobre za zemlju jer je pokazuje u dobrom svetlu. Žneki se žale da su ulaznice preskupe i da ne može svako da dođe na mečeve.

Brazil je ugostio Igre i u momentu velike političke krize, korupcionaške afere sa predsednicom u glavnoj ulozi. Kriza se osetila na svim nivoima.

"Mnogo ljudi nije primalo platu mesecima. Imala sam sreće da je nisam ništa osetila. Na univerzitetu nisu plaćali čistače. Toaleti su bili prljavi bez toalet papira", kaže doktorandkinja iz Srbije Vanja Dakić.

Gradonacelnik Rija očekivao je od Igara da gradu vrate sjaj. Zarada od kupljenih ulaznica, prosečna košta 50 dolara, tv prava, prodatih suvenira će se tek računati. Mnoga sedišta, međutim, tokom takmičenja, ostala su prazna. Za to vreme Rio se poredi sa Londonom, zvanično igre su tri milijardi dolara jeftinije.

"Konačni budžet je 30 odsto manji od procenjenog na početku. Ovo je prvi put u istoriji Igara da je manje nego što je predloženo tokom kandidature. Ovo su najjeftinije Igre ako se uzme u obzir ulaganje u sport, izuzev Atlante gde ih je finansirala kompanija", napominje gradonačelnik Rio de Žaneira Eduardo Paes.

Četdeset tri odsto je došlo od privatnog sektora, što je za 17 odsto više nego recimo u Londonu. Kritičari zameraju to što su pojedini izvođaci lako dobili dozvole za rad na eksluzivnim lokacijama i oslobođeni su dela poreza. Ipak, veliki događaji poput ovog zemlje koriste za makar infrastrukturni zamajac.

Rio je dobio dve nove metro linije, biciklističku stazu pored obale vrednu 12 miliona dolara, ali i brojne nove sportske objekte. Sagrađen je blok zgrada u kojem su sada smešteni novinari, a kasnije će se prodavati građanima. Isto je i sa Olimpijskim selom od 48 višespratnica.

Aj-Bi-Si centar gde su bili smešteni mediji, biće dom za ućenike. Rio je pokušao je da nauči lekciju i ne ponovi primer Pekinga, koji, prema pisanju medija, troši 11 miliona dolara godišnje na održavanje "Ptičjeg gnezda", stadiona koji je češće prazan. Koncept Rija je nomadska arhitektura.

Rio planira da ponovo koristi pojedine objekte za druge namene. Tako će se recimo od jedne sportske arene, koja je montažna, delovi koristiti za izgradnju četiri škole. Olimpijski park sa devet stadiona biće pretvoren u javni park. Neki sportovi će dobiti svoje stadione, poput tenisa. Ostaje samo da vlasti, pošto se podele sve medalje, ispune obećano.