Светско првенство у Колумбији 1982. године

Бронза из Колумбије, континуитет медаља после златне деценије

Између Маниле 1978. и Боготе 1982. на кормилу наше репрезентације било је неколико промена. Професору Аци Николићу у Манили је асистент био Петар Сканси, тренер Југопластике, и када је Николић, неочекивано, после Мундијала преузео Борац Чачак по устаљеној пракси репрезентација је поверена помоћнику.

Сканси није дуго остао јер је треће место на ЕП у Италији 1979, уз пораз од Израела, оцењен као неуспех. За Олимпијске игре у Москви 1980. године КСЈ је репрезентацију поверио старом тандему Жеравица-Новосел, резултат није могао бити бољи - Југославија је постала олимпијски шампион, златна деценија допуњена је једином златном медаљом која је недостајала.

Наредни селектор био је Богдан Тањевић, тренер Босне из Сарајева са којом је за седам година прешао пут од Друге лиге до титуле првака Европе. Тањевић је водио државни тим на ЕП у Немачкој 1981. али је за сезону 1982/83. потписао за италијански Индесит из Казерте. У то време КСЈ није дозвољавао селекторима рад у клубу па је Тањевић по кратком поступку смењен, а врућ кестен поново је дат Ранку Жеравици.

Искусни стручњак одвео је у Колумбију комбиновану екипу. Није било Креше Чосића, из тима из Москве играли су Кићановић, Жижић, Јерков, Радовановић, Кнего, Вилфан, Далипагић и Делибашић, а нове снаге били су Александар и Бобан Петровић, Зоран Радовић и Зуфер Авдија (чији је син Дени велика нада Макабија и израелске кошарке, недавни МВП јуниорског првенства Европе).

Наша група била је у Букараманги. Старт је, 15. августа 1982. био против Чехословачке која је савладана 101-80. Кићановић и Далипагић су били најбољи стрелци са по 24 поена, пратио их је Раша Радовановић са 17. Други ривал био је Уругвај коме је такође убачен 101 поен (101-77). Улогу најбољег стрелца преузео је Зуфер Авдија, играч Црвене звезде. Дао је 24 поена, пратили су га Кићановић са 16 и Бобан Петровић са 15.

Трећи ривал била је Канада, пружила је јачи отпор него два претходна ривала али победа (88-78) није долазила у питање, Овог пута најефикаснији је био Делибашић са 21 поеном, следили су га Радовановић са 19 и Кићановић са 18.

Наш тим је у Боготу, у финалну групу, стигао са три победе а остали учесници финалног дела били су Канада, САД, СССР, Шпанија, Аустралија и домаћин Колумбија. На старту је побеђена Шпанија 108-91 (Кићановић и Радовановић по 26), онда је уследио пораз од СССР 94-99 (Кићановић 28). Колумбија није била озбиљан ривал (97-88), а реалтивно лако било је и против Аустралије 105-91 (Кићановић и Далипагић по 27).

У борби за треће место поново је савладана Шпанија, било је 119-117. Далипагић је дао 25 поена, Кићановић 14, Радовановић и Вилфан по 13. Најефикаснији Шпанац био је Фернандно Мартин са 21 поеном.

Злато је припало Совјетима који су у финалу били бољи од САД. Анатолиј Мишкин је са 27 поена био јунак финала, Валтерс је дао 13, Лопатов 11. Најбољи Американац био је Док Риверс (24 поена), Мичел Вигинс и Јон Сундволд дали су по 16.

МВП је био Док Риверс, уз њега у најбољој петорци су се нашли Драган Кићановић, Хуан Антонио Сан Епифанио (Шпанија), Анатолиј Мишкин и Владимир Ткаченко (обојица СССР).

Први стрелац био је Роландо Фрејзер из Панаме са просеком 24,4, пратили су га Антонио Дејвис (САД) и Вилфредо Руиз (Уругвај) са по 23,4. Наш Драган Кићановић био је пети са 21,1.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(недеља, 18. авг 2019, 12:27) - Srđan [нерегистровани]

Da, 1970-e su bile po mnogo čemu „zlatne godine” u najvećem delu sveta

Slažem se, 1970-e su bile najbolje godine, ali ne samo YU košarke, nego uopšte, i ne samo kod nas, nego i u najvećem delu sveta. Bile su to „zlatne 1970-e” i u Evropi i u SAD, itd. Ali, već tada se osećalo da je nešto trulo, nekakav bes, bahatost i obest u vazduhu, zbog kojih to blagostanje neće moći predugo da traje...

(субота, 17. авг 2019, 22:41) - anonymous [нерегистровани]

Najbolje godine.

Te 70te i 80te bile su ipak najbolje godine,pored svih problema i pozadinskih igara,tj.radova na demontiranju SFRJ.