Иран

Под вођством некадашњег селектора Португала, Карлоса Кеироша, Иран је фуриозно почео азијске квалификације. Међутим, како је време одмицало, а мечеви се низали, форма Иранаца је падала.

У једном тренутку, иако фаворити, довели су пласман на Мундијал у питање. Међутим, онда су поново заиграли онако како су показали да могу, надвисили су Катар и Либан, да би у одлучујућем мечу минималним резултатом победили Јужну Кореју. Пут ка Бразилу тада им је био отворен.

Иако релативно убедљива сила на азијском континенту, Иранци до сада нису успели да се докажу и на Мундијалима, на којима су учествовали три пута. Први пут су освојили само бод, захваљујући ремију са Шкотском (1:1).

До прве победе су дошли у свом другом учешћу, када су носиоци игре били Али Даеји, Карим Багери и Мехди Махдевикија. У Француској су били бољи од Американаца (2:1). На истом првенству су поражени од репрезентације Југославије, али у једном тврдом и, суштински, неизвесном мечу.

Њихово последње учешће, у Немачкој 2006. године, ће се памтити поново по само једном освојеном боду, и то у дуелу са дебитантима из Анголе.

Џавад Некоунам је лидер тима, односно играч који је попунио празнину насталу одласком Махдевикије. Ту су и играч Фулама Ашкан Дејагах, као и врло занимљиви нападач Чарлтона Реза Гучанеџад. Искуством доприноси 31-годишњи везиста јерменског порекла, Андраник Тејмоуриан.