Po scenariju Dejvida Memeta i uz muziku Enija Morikonea, uz puno slobode, De Palma interpretira staru priču o sukobu gangstera Al Kaponea (Robert De Niro) i policajca Eliota Nesa (Kevin Kostner).

Prohibicija je u SAD-u dovela do talasa organizovanog kriminala u dvadesetima i tridesetima godinama. Mnoge bande krijumčare ogromne količine alkohola i postaju bezobrazno bogati.

Najveći problem je Čikago, gde vođa najveće kriminalne organizacije Al Kapone prodaje niskokvalitetni alkohol po visokim cenama. Agent ministarstva financija Eliot Nes angažovan je da povede rat protiv Kaponea i njegovog "carstva".

Pošto prve racije propadaju zbog korumpiranih policajaca, Nes moli za pomoć nepotkupljivog policajca poreklom iz Irske koji ga savetuje da okupi ekipu sastavljenu od studenata policijske akademije kako bi se osigurali da ih niko neće odati Kaponeu.

Prvu raciju obavljaju u lokalnoj pošti, u čijem se skladištu drži alkohol. Skladište ostaje nedirnuto kako ne bi isprovocirali Kaponea i njegovu organizaciju. Racija uspeva bez ijednog ubijenog.

Tokom racije na kanadskoj granici, Nes hapsi jednog od Kaponeovih računovođa, Džordža i uspevaju da ga ubede da im preda dokaze protiv Kaponea. Međutim, ni to nije dugo potrajalo. Džordž se otima kontroli i ubija dva inspektora.

Situacija ne ide na ruku istražiteljima, ali posle puno sreće i posvećenosti svim poslu, dolaze do krunskih dokaza u postupku protiv Kaponea, odnosno do saradnika koji je spreman da, zbog proneverenih, 1,3 miliona dolara svedoči pred sudom protiv Kaponea i otera ga u zatvor na 11-godišnju robiju.

Kritičari ocenjuju da je De Palma snimio film Nesalomivi u pokušaju da povrati narušeno poverenje producenata, posle niza optužbi zbog istančanog voajerskog pristupa.

Misija na Mars

Filmski maraton nastavlja se De Palminim ostvarenjem iz 2000. godine Misija na Mars sa fascinantnim prizorima svemira, u kojima upotreba specijalnih efekata nije iskorišćena tek radi spektakularnosti, nego najviše za stvaranje napetosti.

Međunarodna ekipa astronauta na Marsu neočekivano nailazi na gomilu kamenja koje remeti uređaje za istraživanje. Ubrzo se događa neobjašnjiva nesreća u kojoj istraživači misteriozno nestaju.

Spasilačka ekipa sastavljena je od vernih prijatelja, Džima, Vudija, njegove supruge Teri i mladig Fila.

Kiša meteora pogađa spasilački brod i astronauti su prisiljeni da se spasavaju - korišćenjem orbitirajućeg satelita.

Iako se situacija iz minuta u minut pogoršava, astronauti ne gube nadu. Nekako uspevaju da slete i uskoro se pojavljuju naznake koje bi mogle promeniti budućnost ljudske rase - naznake vanzemaljskog života...

Obučena da ubije

U nastavku autorske večeri na RTS-a gledamo film Obučena da ubije, De Palmin povratak na velika vrata, film koji je postigao zavidan komercijalni uspeh, ali i zadao glavobolje zbog voajerističkog prikaza nasilja nad ženama.

Pored kritičara, kontroverzni klasik navukao gnev brojnih feminističkih pokreta.

Doktor Robert Eliot koga u filmu glumi Majkl Kejn je ugledni psihoterapeut sa Menhetna čiji će se život iz idiličnog pretvoriti u pravi pakao.

Tome će doprineti psihotični ubica koji ukradenim nožem iz ordinacije napada njegove pacijentikinje.

Posle ubistva Kejt Miler, detektiv Marino započinje istragu o smrti nimfomanke u kojoj mu pomaže i doktor Eliot.

Sin ubijene žene se istovremeno susreće sa prostitutkom koja je svedočila o brutalnom ubistvu, pa oni zajedno pokreću paralelnu istragu.

Zbog voajerističkog prikaza nasilja nad ženama De Palmin film izazvao je brojne proteste feministkinja, što je na svoj način samo doprinelo velikom komercijalnom uspehu filma.

Osim Majkla Kejna, uloge u filmu tumače Denis Franc, Nensi Alen i drugi.

Kinematografija Brajana de Palme

Prvi klasični de Palmin triler/horor su Sestre (1973), film u kojem reditelj uvodi većinu svojih prepoznatljivih motiva: voajersku kameru, duge kadrove, dobre/loše dvojnike, okrutne scene ubistava...

Najveći komercijalni i kritički uspeh postala je Carrie (1976), priča o neurotičnoj devojci s telekinetičkim moćima.

Sledi The Fury (1978), neobična mešavina horora, naučne fantastike, špijunskog filma i drame. To je još jedna priča o telekinetičkim moćima, ovaj put smeštena u špijunski milje, a film je imao dosta zvezda poput Kirka Daglasa.

De Palma 1981. godine radi triler Pucanj nije brisan. Već dve godine kasnije, 1983. snima Lice s ožiljkom, rimejk gangsterskog hita koji je sada smešten u Majami pun kubanskih izbeglica i kriminalaca.

Priču o krijumčarenju kokaina napisao je Oliver Stoun. Okrutno nasilje i psovke doneli su filmu različite kritike, ali je svejedno film postao klasik osamdesetih.

Optužbe za pornografiju

Body double (1984) je najeksplicitniji prikaz voajerističkog stila De Palme koji mu je u mejnstrim medijima zaradio i optužbu za pornografiju.

Sledeći film je Žrtve rata (1984) o američkim ratnim zločinima u Vijetnamu, i ako je u prethodnom filmu zaslužan za otkriće Kevina Kostnera, u ovom je promovisao Šona Pena.

Kritičke pohvale De Palmi vraća Karlitov način (1993), još jedan gangsterski klasik u kojem je Al Paćino kliše iskusnog gangstera. Brojni časopisi proglasili su ovaj film jednim od najboljih tokom devedesetih godina.

Paranoična špijunska akcija Nemoguća misija (1996) je najveći De Palmin komercijalni hit koji je mnoge naterao na razmišljanje šta bi bilo da se De Palma, kao majstor napetih i vizualnih scena, više posvetio snimanju akcionih filmova.

Umesto toga, De Palma nastavlja da snima trilere i radi Zmijske oči (1998). Kasnija De Palmina ostvarenja Fatalna žena i Misija na Mars , podelila su kritičare, a jedan krug obožavatelja smatra ih remek-delima.