По сценарију Дејвида Мемета и уз музику Енија Мориконеа, уз пуно слободе, Де Палма интерпретира стару причу о сукобу гангстера Ал Капонеа (Роберт Де Ниро) и полицајца Елиота Неса (Кевин Костнер).

Прохибиција је у САД-у довела до таласа организованог криминала у двадесетима и тридесетима годинама. Многе банде кријумчаре огромне количине алкохола и постају безобразно богати.

Највећи проблем је Чикаго, где вођа највеће криминалне организације Ал Капоне продаје нискоквалитетни алкохол по високим ценама. Агент министарства финанција Елиот Нес ангажован је да поведе рат против Капонеа и његовог "царства".

Пошто прве рације пропадају због корумпираних полицајаца, Нес моли за помоћ непоткупљивог полицајца пореклом из Ирске који га саветује да окупи екипу састављену од студената полицијске академије како би се осигурали да их нико неће одати Капонеу.

Прву рацију обављају у локалној пошти, у чијем се складишту држи алкохол. Складиште остаје недирнуто како не би испровоцирали Капонеа и његову организацију. Рација успева без иједног убијеног.

Током рације на канадској граници, Нес хапси једног од Капонеових рачуновођа, Џорџа и успевају да га убеде да им преда доказе против Капонеа. Међутим, ни то није дуго потрајало. Џорџ се отима контроли и убија два инспектора.

Ситуација не иде на руку истражитељима, али после пуно среће и посвећености свим послу, долазе до крунских доказа у поступку против Капонеа, односно до сарадника који је спреман да, због проневерених, 1,3 милиона долара сведочи пред судом против Капонеа и отера га у затвор на 11-годишњу робију.

Критичари оцењују да је Де Палма снимио филм Несаломиви у покушају да поврати нарушено поверење продуцената, после низа оптужби због истанчаног воајерског приступа.

Мисија на Марс

Филмски маратон наставља се Де Палминим остварењем из 2000. године Мисија на Марс са фасцинантним призорима свемира, у којима употреба специјалних ефеката није искоришћена тек ради спектакуларности, него највише за стварање напетости.

Међународна екипа астронаута на Марсу неочекивано наилази на гомилу камења које ремети уређаје за истраживање. Убрзо се догађа необјашњива несрећа у којој истраживачи мистериозно нестају.

Спасилачка екипа састављена је од верних пријатеља, Џима, Вудија, његове супруге Тери и младиг Фила.

Киша метеора погађа спасилачки брод и астронаути су присиљени да се спасавају - коришћењем орбитирајућег сателита.

Иако се ситуација из минута у минут погоршава, астронаути не губе наду. Некако успевају да слете и ускоро се појављују назнаке које би могле променити будућност људске расе - назнаке ванземаљског живота...

Обучена да убије

У наставку ауторске вечери на РТС-а гледамо филм Обучена да убије, Де Палмин повратак на велика врата, филм који је постигао завидан комерцијални успех, али и задао главобоље због воајеристичког приказа насиља над женама.

Поред критичара, контроверзни класик навукао гнев бројних феминистичких покрета.

Доктор Роберт Елиот кога у филму глуми Мајкл Кејн је угледни психотерапеут са Менхетна чији ће се живот из идиличног претворити у прави пакао.

Томе ће допринети психотични убица који украденим ножем из ординације напада његове пацијентикиње.

После убиства Кејт Милер, детектив Марино започиње истрагу о смрти нимфоманке у којој му помаже и доктор Елиот.

Син убијене жене се истовремено сусреће са проститутком која је сведочила о бруталном убиству, па они заједно покрећу паралелну истрагу.

Због воајеристичког приказа насиља над женама Де Палмин филм изазвао је бројне протесте феминисткиња, што је на свој начин само допринело великом комерцијалном успеху филма.

Осим Мајкла Кејна, улоге у филму тумаче Денис Франц, Ненси Ален и други.

Кинематографија Брајана де Палме

Први класични де Палмин трилер/хорор су Сестре (1973), филм у којем редитељ уводи већину својих препознатљивих мотива: воајерску камеру, дуге кадрове, добре/лоше двојнике, окрутне сцене убистава...

Највећи комерцијални и критички успех постала је Carrie (1976), прича о неуротичној девојци с телекинетичким моћима.

Следи The Fury (1978), необична мешавина хорора, научне фантастике, шпијунског филма и драме. То је још једна прича о телекинетичким моћима, овај пут смештена у шпијунски миље, а филм је имао доста звезда попут Кирка Дагласа.

Де Палма 1981. године ради трилер Пуцањ није брисан. Већ две године касније, 1983. снима Лице с ожиљком, римејк гангстерског хита који је сада смештен у Мајами пун кубанских избеглица и криминалаца.

Причу о кријумчарењу кокаина написао је Оливер Стоун. Окрутно насиље и псовке донели су филму различите критике, али је свеједно филм постао класик осамдесетих.

Оптужбе за порнографију

Body double (1984) је најексплицитнији приказ воајеристичког стила Де Палме који му је у мејнстрим медијима зарадио и оптужбу за порнографију.

Следећи филм је Жртве рата (1984) о америчким ратним злочинима у Вијетнаму, и ако је у претходном филму заслужан за откриће Кевина Костнера, у овом је промовисао Шона Пена.

Критичке похвале Де Палми враћа Карлитов начин (1993), још један гангстерски класик у којем је Ал Паћино клише искусног гангстера. Бројни часописи прогласили су овај филм једним од најбољих током деведесетих година.

Параноична шпијунска акција Немогућа мисија (1996) је највећи Де Палмин комерцијални хит који је многе натерао на размишљање шта би било да се Де Палма, као мајстор напетих и визуалних сцена, више посветио снимању акционих филмова.

Уместо тога, Де Палма наставља да снима трилере и ради Змијске очи (1998). Каснија Де Палмина остварења Фатална жена и Мисија на Марс , поделила су критичаре, а један круг обожаватеља сматра их ремек-делима.