Filmovi Gorana Paskaljevića na RTS

Nakon završene filmske režije na Praškoj akademiji, režirao je mnoge dokumentarne filmove i TV drame za TV Beograd. Od svog prvog kratkometražnog filma Legenda o lapotu (1972), do danas, režirao je sedamnaest igranih, više od trideset dokumentarnih i šest kratkometražnih filmova. Prvi dugometražni igrani film - Čuvar plaže u zimskom periodu, snimio je 1976. godine.

Ciklus filmova Gorana Paskaljevića započeće filmom Anđeo čuvar (1987) koji prati istinitu priču o savremenoj evropskoj trgovini robljem. Novinar kreće tragom jednog dečaka da bi usput otkrio lice i naličje života jugoslovenskih Roma. Put ga vodi u Italiju gde se nalaze glavni organizatori trgovine decom. I sam dolazi u situaciju da mora da interveniše kako bi dečaka izvukao iz ruku mafije. Po povratku u Cigan-malu, njega stiže osveta pripadnika organizovanog kriminala...

Zatim, iz bogatog opusa, za 06. novembar, izdvajamo film Vreme čuda (1989), za koga Paskaljević, piše scenario zajedno sa Borislavom Pekićem, po motivima istoimenog Pekićevog romana. Film je 1990. bio jugoslovenski kandidat za Oskara. Iste godine je prikazan na Kanskom festivalu, gde je Goran Paskaljević dobio nagradu za režiju. Film je 1990. osvojio nagradu kritičara na filmskom festivalu u San Sebastijanu u Španiji.

U ponedeljak, 13. novembra, gledaoci će imati priliku da pogledaju poslednji film Mije Aleksića - Tango Argentino iz 1992. U okolnostima raslojavanja porodice, živi dečak čiji roditelji ne umeju da se snađu. Otac, profesor muzike, obavlja čudne poslove ne bi li ostvario dopunsku zaradu, a majka, prevodilac, prihvata da za skromnu naknadu pomaže starijim i iznemoglim. Uskočivši iznenada u „posao" svoje majke, dečak počinje da budi starce, da pokreće njihove uspavane duše, da im ubrizgava volju za životom, da ih okuplja i zbližava. Ali, u susretu sa ostarelim ljudima i dečak je na dobitku: dobija ono što mu je porodica uskratila - ljubav, razumevanje, pažnju i toplinu. Međutim, biološki zakoni deluju i dečakovi prijatelji polako nestaju i on počinje da oseća bolne gubitke. Sa poslednjim starcem, bez znanja roditelja, dečak će pobeći na more i provesti nekoliko nezaboravnih dana. Dečaku je to prva zagledanost u plavetnilo, starcu poslednja...

Jedan od najupečatljivijih Paskaljevićevih filmova i srspki kandidat za Oskara za 1998. godinu - Bure Baruta na programu je 20. novembra. Radnja filma dešava se u Beogradu sredinom devedesetih godina XX veka, kada brutalnost i nasilje postaju deo svakodnevne realnosti. Niz odvojenih priča međusobno je povezan situacijama naslja. U mučnoj atmosferi sve veće brutalnosti iz koje se ne vidi izlaz kao glavni motiv ponavlja se pitanje odgovornosti: „Ko je kriv?"

Kineska priča o čoveku koji hoće da postane drvo pa da mu onda niko ne može ništa, poslužila je kao osnova Goranu Paskaljeviću za multievropsku koprodukciju Kako je Hari postao drvo (How Harry Became a Tree, 2001) čija je radnja smeštena u Irsku 1924. posle Građanskog rata, u kojem je Hari izgubio starijeg sina i ženu. Skrhan događajima Hari pronalazi smisao života u otkrivanju "neprijatelja". Apsurdnu mržnju Hari pokušava da prenese i na mlađeg sina... Film će biti emitovan 27. novembra.

Sledi (04. decembar) film koji se bavi bolnom tematikom naše svakodnevice i posledicama proteklih ratnih zbivanja na razne ljudske sudbine - San zimske noći (2004). Junaci ove duboke ljudske drame su dvanaestogodišnja autistična devojčica, izbeglica iz Bosne, njena majka i bivši zatvorenik, koji nema srca da ostavi majku i ćerku na milost i nemilost surovoj stvarnosti. Autistična devojčica Jovana iz filma je Jovana Mitić iz Kačareva. Ona je i u stvarnom životu autistična osoba, što je prvi slučaj takve vrste u svetskoj istoriji dugometražnog igranog filma.

Optimisti iz 2006. godine, koji ćemo emitovati 11. decembra, sastoji se od pet filmskih priča inspirisanih čuvenim Volterovim romanom „Kandid". Goran Paskaljević je za ovaj film napisao i scenario zajedno sa svojim sinom Vladimirom Paskaljevićem. Prva kritika nakon svetske premijere filma, pojavila se u biltenu festivala u Torontu, iz pera Džona Dejvisa, koji je pored ostalog, naveo: „Zdravo vođen, bistrog uma, cinizam pretvoren u umetničku formu, Optimisti su ambiciozan i mračno-komičan film".

Medeni mesec, srpsko-albanski film iz 2009. godine biće emitovan 18. decembra. Paskaljević je scenario napisao u saradnji sa Gencom Permetijem. Radnja se odvija u Srbiji, Albaniji, Italiji i Mađarskoj. Film prati dva mlada para koji žele da napuste svako svoju zemlju i potraže bolji život u zapadnoj Evropi. Kad mladi albanski par posle mnogo peripetija stigne u italijansku luku Bari, nastaju nepredvidivi problemi. Nešto slično se događa i sa srpskim parom kada stignu na mađarsku granicu. Iako nemaju nikakve veze sa ubistvom dvojice italijanskih vojnika KFOR-a na Kosovu, i jedan i drugi par biće zaustavljeni na granici i osumnjičeni usled izvesnih nesrećnih okolnosti...

Za kraj ciklusa emitovaćemo jedno od najnovijih Paskaljevićevih ostvarenja Kad svane dan (2012). Za još jednog srpskog kandidata za Oskara, scenario je zajedno sa Goranom pisao Filip David, dok je muziku bio zadužen Vlatko Stefanovski. Emotivna i teška drama počinje arhivskim snimkom otvaranja Beogradskog sajma 1937. godine, na istom mestu gde će kroz nekoliko godina biti podignut nacistički logor "Judenlager Zemlin", na Starom sajmištu, a gde radnici nakon sedam decenija slučajno pronalaze limenu kutiju sa dokumentima koju je 1941. zakopao logoraš Isak Vajs.

Profesor Brankov saznaje da su njegovi pravi roditelji Vajsovi koji su ga pre nego što su odvedeni u logor, dali na čuvanje prijateljima, porodici Brankov, a u kutiji je i nedovršena muzička partitura Isaka Vajsa, pod nazivom "Kad svane dan"...

Film je imao svetsku premijeru na prestižnom Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu, proglašen najboljim ostvarenjem na festivalima u Italiji i Španiji i osvojio nagradu publike u Španiji i Francuskoj...