Dani nemačkog filma

Ciklus počinjemo u petak, 6. novembra, na drugom programu, u 22 časa, kada ćemo prikazati biografsku dramu Sofi Šol, koja je 2006. godine bila nominovana za Oskara u kategoriji najboljeg stranog filma.

Ovo ostvarenje Marka Rotemunda zasnovano je na istinitoj priči o poslednjim danima života jednog od najpoznatijih boraca protiv fašizma. Sofi Šol bila je član tajnog udruženja "Bela ruža" koje se nenasilnim sredstvima borilo protiv nacional-socijalističkog režima u Nemačkoj u vreme Drugog svetskog rata.

Ona i njen brat Hans optuženi su i osuđeni za izdaju, kada su uhvaćeni kako dele antiratne letke na Univerzitetu u Minhenu. Vladajući režim ih je, zajedno sa nekoliko saradnika, osudio na smrt.

Na suđenju, Sofi je izjavila: "Neko je, najzad, morao da počne. Ono što smo napisali i govorili, u to su verovali i mnogi drugi. Oni samo nisu smeli da se izraze kao mi."

Od sedamdesetih godina prošlog veka, brat i sestra Šol dobijaju u Nemačkoj velike javne počasti kao redak primer hrabrih Nemaca koji su se aktivno suprotstavili nacizmu.

Film «Slučaj Bader Majnhof» Ulija Edela nastao prema knjizi Štefana Austa takođe je biografska priča. Ove godine je bio u trci za Oskara u kategoriji najboljeg stranog filma, a dobitnk je nagrade za najbolju produkciju na Bavarskom filmskom festivalu.

Ovaj politički triler, čija se radnja odvija u Nemačkoj sedamdesetih godina prošlog veka, prikazujemo u subotu 7. novembra na prvom programu u 22 časa. U centru pažnje su ekstremni Andreas Bader i Urlike Majnhof koji se brutalnim metodama bore protiv, kako oni tvrde, američkog imperijalizma koji podržava nemački establišment nacističke prošlosti.

Njihova borba nehumanim i krvavim sredstvima počinje da širi strah u Nemačkoj. Grupi Bader-Majnhof suprotstavlja se šef policije Horst Herold, svestan da se sukobljava samo s vrhom ledenog brega.

U utorak, 10. novembra, na prvom programu (22.00) gledaćemo film Zbogom Lenjine, uspešnu priču o nemačkom ujedinjenu smeštenu u Berlin krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka.

Ovaj film, koji će nas ganuti i nasmejati u isto vreme, Evropska filmska akademija proglasila je za najbolji film 2003. godine, a dobitnik je i francuskog Cezara za najbolji film sa područja EU i nagrade Plavi anđeo Berlinskog filmskog festivala.

U sredu, 11. novembra, ciklus se seli na drugi program, kada ćemo od 22 časa gledati Elementarne čestice, istorijsku avanturu reditelja Oskara Relera. Film je nastao po romanu kontroverznog francuskog pisca Mišela Uelbeka.

Film nastoji da dokrajči svaku veru u moderne mitove, bilo da je reč o hipi pokretu, levičarenju, komunama, slobodnoj ljubavi, kapitalizmu ili nauci. Reditelju Oskaru Releru ovo je prvi film za koji nije sam napisao scenario. Zbog izmena načinjenih za filmsku verziju, bilo je potrebno pet godina pregovaranja s Uelbekom dok nije dao svoju saglasnost za ekranizaciju.

Hitler: Poslednji dani ostvarenje je Olivera Hiršbigela koje ćemo prikazati u četvrtak, 12. novembra, na prvom programu, od 21 sat. Ova ratna drama bila je izuzetno gledana u Nemačkoj (4,5 miliona gledalaca).

Film je zasnovan na ispovesti Hitlerove sekretarice Trudl Junge i svedočenju Alberta Špera tokom nirnburškog procesa. Godine 2005. bio je među kandidatima za Oskara u kategoriji najboljeg stranog filma.

U petak, 13. novembra, na drugom programu, od 22 časa, u završnici Dana nemačkog filma, prikazujemo istorijski triler Život drugih. Radnja filma smeštenog u istočni Berlin 1984. godine prati Gerda Vislera, iskusnog službenika državne bezbednosti, koji dobija zadatak da prisluškuje poznatog i uspešnog pozorišnog pisca Georga Drejmana.

Ovo debitantsko celovečernje ostvarenje reditelja Florijana Henkela fon Donersmarka imalo je rekordnih 11 nominacija na dodeli Nemačkih nacionalnih filmskih nagrada, a ovenčan je Oskarom za najbolji strani film 2007. godine.