Svetsku slavu Alfred Hičkok je stekao majstorstvom u domenu kriminalističkog žanra. Nijedan režiser nije tako sigurno vladao žanrom trilera.

Svi koji su se posle Hičkoka time bavili stvarali su, hteli oni to ili ne, pod njegovim uticajem.

Sa četrdesetak filmova, od kojih se desetak nalazi u samom vrhu kritičkih izbora za najbolje filmove veka, Hičkok uživa ugled jednog od onih vrhunskih autora koji su unapredili jezik filmske umetnosti.

Bio je majstor filmske montaže, napetosti, ambijenta... Serijal emitovanja Hičkokovih filmova započinjemo ostvarenjem Konopac (Rope), koje će biti emitovano 07. jula na RTS.

Konopac, inače njegov prvi film u boji, snimljen je 1948. godine. Ovde Hičkok eksperimentiše sa tzv. desetminutnim kadrom.

Ostvarenje je snimljeno po istoimenoj predstavi Patrika Hamiltona. Predstava je inspirisana ubistvom jednog mladića koje se desilo 1924. godine, a ubila su ga dvojica studenata samo da bi pokazali kako je moguće izvršiti ubistvo i proći nekažnjeno. Ipak, ubice su uhapšene i osuđene.

Film koji je poznat po tome što se dešava u realnom vremenu, a montiran je tako da deluje kao jedinstven kadar.

Zatim sledi ostvarenje Prozor u dvorište (Rear Window, 1954), kriminalistički film, koji je baziran na priči autora J. M. Hejza i C. Volriča Moralo je biti ubistvo.

Mnogi kritičari smatraju da je ovo jedan od Hičkokovih najboljih filmova.

L. B. Džef Džefriz je poznati fotoreporter koga je traženje ekskluzivnog ugla za snimanje na automobilskim trkama, koštalo teškog preloma noge.

Nenaviknut na mirovanje, prisiljen je da ograniči svoj do juče neomeđeni svet na prostor koji obuhvata pogled sa prozora i vreme između poseta njegove lepe devojke Lise i patronožne sestre Stele.

Na sopstveno čuđenje, ubrzo otkriva da i mikrokosmos jednog običnog gradskog dvorišta skriva neizmerna uzbuđenja i strašne tajne.

Posebno ga uznemiruju čudna dešavanja u stanu u kome s bolesnom ženom živi trgovački putnik Lars Torvold.

Da li je postao svedok okrutnog ubistva, ili je počeo da viđa stvari koje se nisu dogodile?

Ostvarenje Prozor u dvorište, koje je imalo četiri nominacije za Oskara (najbolja režija, scenario, zvuk, fotografija), biće emitovano 14. jula na RTS 1.

Nakon toga sledi film Čovek koji je previše znao (The Man Who Knew Too Much, 1956), triler iz 1956. godine. Ovaj film je obrada istoimenog Hičkokovog filma snimljenog 1934. godine.

Film je dobio Oskara za najbolju pesmu, za numeru Que Será, Será, koju u filmu peva Doris Dej.

Dr. Ben MekKejn (Džejms Stjuart), njegova supruga Džo (Doris Dej) i njihov sin Henk (Kristofer Olson) su na odmoru u Maroku.

Tokom puta, u autobusu, upoznaju misterioznog Luisa Bernarda, a u Maroku, tokom ručka, upoznaju Drejtonove, još jedan par koji je na odmoru.

Sledećeg dana porodica MekKejna na marokanskom sudu svedoči o atentatu, u kome je stradao jedan špijun.

Pre nego što je umro, špijun je Benu šapnuo strašnu tajnu: nečiji život je u opasnosti.

Drejtonovi tada otimaju Benovog sina Henka, kako bi ga ucenili da ne kaže policiji ono što je čuo.

Ben sledi tragove i pronalazi otmičare u crkvi, gde gospodin Drejton glumi sveštenika.

Tu saznaje da je plan da se izvrši atentat na vođu jedne evropske države...

Ovo ostvarenje biće emitovano 21. jula na RTS 1.

Već sledeće subote, 28. jula na RTS 1 biće emitovan psihološki triler Vrtoglavica (Vertigo, 1958).

U filmu igraju Džejms Stjuart, Kim Novak i Barbara Bel Gedes.

Radnja govori o penzionisanom policajcu, koji je unajmljen da prati misterioznu ženu u koju se zaljubljuje.

Tokom policijske jurnjave po krovoima San Franciska, detektiv Skoti Ferguson (Džejms Stjuart) otkriva da se plaši visine i da ima akrofobiju.

Dok njegov partner pokušava da ga spase pada i gine, posle čega Skoti odlučuje da se povuče iz policije, ali ga Gevin Elster (Tom Helmor) unajmljuje kao privatnog detektiva da prati njegovu ženu, Madlen Elster (Kim Novak), koja se ponaša čudno.

Tokom svog zadatka Skoti sprečava Madlen da se ubije, ali se i zaljubljuje u nju.

Kritika je bila podeljena po premijeri filma 1958. godine, najviše zamerki je bilo na razvučenost filma, a ni zarada koju je film doneo nije bila velika.

Danas film važi za jedan od najboljih trilera ikada snimljenih, i uopšte filmova, i redovan je član svih lista najboljih filmova ikada.

Već prve nedelje avgusta biće emitovano ostvarenje Psiho (Psycho). Američki psihološki triler iz 1960. godine u režiji Alfreda Hičkoka, snimljen po scenariju Džozefa Stefana.

Film Psiho, koji je osvojio Zlatni globus i dobio četiri nominacije za Oskara, zapravo je adaptacija istoimenog romana Roberta Bloka o zločinima serijskog ubice Eda Gina iz Viskonsina.

Marion Krejn, radnica u banci iz Finiksa u Arizoni se tokom pauza za ručak sastaje sa ljubavnikom Samom Lumisom, s kojim ne može da se venča jer on većinu novca troši na alimentaciju.

Šef banke joj poverava 40.000 dolara da ih isporuči jednoj kompaniji, ali ona se pakuje i odlučuje da ode u Kaliforniju.

Izmorena od vožnje, Marion odlučuje da odmori u motelu „Bejts" koji vodi Norman Bejts.

Marion znajmljuje sobu, a nakon nekog vremena Norman joj donosi večeru i oni pričaju... Nakon večere Marion odlazi da se tušira i u kupatilo joj ulazi Norman, prerušen u svoju majku i ubija je.

Tada je stavlja u njen automobil i baca u močvaru u blizini motela. Ne znajući za novac, Norman je i pare poslao u močvaru.

U Arizoni se saznaje za nestanak novca i banka angažuje privatnog detektiva Miltona Arbogasta, da pronađe Marion...

Detektiv ni ne sluti sa kakvim će se sve morbidnostima suočiti tokom istrage.

Ovo ostvarenje biće emitovano 4. avgusta na RTS 1.

Zatim sledi film Ptice (The Birds), horor film iz 1963. godine, u kome se Hičkok majstorski poigrava sa ljudskim fobijama, mešajući elemente realizma i fantastike u jednom od svojih najcenjenijih dela.

Mič Brener je sudija iz San Franciska, koji živi sa majkom i sestrom Keti u starom stanu na jugu grada.

Melani je devojka iz visokog društva, koju slučajno upoznaje i koja se zaljubljuje u njega.

Svoju posesivnu majku i mlađu sestru Mič vodi na odmor, a Melani ga sledi. Poklanja mu dve ptičice, nakon čega je napada i povređuje galeb.

Na proslavi rođendana kod Keti, goste zaprepašćuje jato agresivnih gavrana i galebova koji ih napadaju.

Uskoro se ptice udružuju i u jatima napadaju sve stanovnike tog mesta, šireći paniku i osećaj nemoći.

Ostvarenje koje je debitovalo na festivalu u Kanu i imalo nominaciju za Oskara, biće emitovano 11. avgusta na RTS 1.