Godine 1956. inicijativom Marsela Bezensona održan je i prvi festival pod nazivom "Grand Prix De La Chanson Europienne", budući izbor za "Pesmu Evrovizije".

Nastanak festivala "Pesma Evrovizije" u vezi je sa inicijativom tadašnjeg generalnog direktora švajcarske televizije Marsela Bezensona koji je pokrenuo ovu ideju na sastanku šefova evropskih televizija u Monaku, u januaru 1955. godine, imajući uzor u već tradicionalnom italijanskom festivalu "San Remo". "Pesmu Evrovizije" video je kao put ujedinjenja različitih zemalja i nacija u posleratnoj Evropi. Ova ideja i danas živi i predstavlja suštinu održavanja ovog događaja koja je mnogo bitnija od same forme festivala, a koja se godinama menjala i prilagođavala novim standardima i tehnologijama.

Sam izraz "Evrovizija" prvi put je upotrebio britanski novinar Džordž Kempi u listu London evening standard, 1951. godine.

Tri godine posle osnivanja evrovizijske radio-difuzije, 1956. godine, održan je i prvi festival pod nazivom "Grand Prix De La Chanson Europienne". Pravo učešća imale su samo države članice. Prvobitno je festival zamišljen kao festival francuskih šansona koje su bile pandan italijanskim kanconama. Taj prvi događaj održan je u Švajcarskoj, u Luganu 24. maja. Učestvovalo je samo 7 zemalja: Holandija, Belgija, Luksemburg, Francuska, Nemačka, Italija i domaćin Švajcarska. Predstavnik svake zemlje otpevao je po dve pesme, a glasanje je bilo tajno. Pobedila je predstavnica Švajcarske Lis Asia, sa pesmom Refrain.

Francuska je pobedila prvi put na trećoj "Evroviziji", kada ju je predstavljao Andre Kalo pesmom Dors mon amour, a posle pobede holandskog predstavnika Tedija Soltena 1959. godine pesmom Een beetje, ponovo je trijumfovala 1960. pesmom Zaklin Boaje Tom Pilibi.

Godine 1957. festival nije održan u Švajcarskoj, kako bi to bilo po današnjem pravilu, već u Nemačkoj, u Frankfurtu. Ovakvi izuzeci zabeleženi su nekoliko puta u istoriji održavanja "Pesme Evrovizije". Te 1957. priključile su se još 3 države, tako da je bilo 10 učesnika, s tim da je sada svaki predstavnik pevao jednu pesmu, a glasanje je bilo javno. Tada se prvi put priključila Velika Britanija, do danas najuspešnija zemlja na ovom takmičenju sa 5 ostvarenih pobeda i čak 15 drugih mesta!

Značajne promene "Evrovizija" doživljava početkom devedesetih godina 20. veka koje nastaju kao posledica političkih promena i dešavanja u Evropi. Raspad SSSR-a i krah komunizma, ali i raspad SFRJ. Odjednom pojavljuje se veliki broj novih zemalja koje sve jednako žele da participiraju na ovom takmičenju. Do 2010. godine učešće na "Pesmi Evrovizije" imale su gotovo sve evropske zemlje, izuzimajući Vatikan čija programska politika ne odgovara konceptu festivala, i Lihtenštajn koji nije bio član EBU-a, jer do 2009. nije imao svoju nacionalnu televiziju. Takođe, učešće na "Pesmi Evrovizije" moguće je i za države koje u geografskom smislu ne pripadaju Evropi. Naime, Međunarodna unija za telekomunikaciju je odredila granice evropskog radiodifuznog prostora po kojem i neke vanevropske zemlje mogu učestvovati na festivalu. Na taj način je omogućeno Izraelu, Libanu i Jordanu sa Bliskog istoka, i Maroku, Tunisu, Alžiru i Libiji iz severnoafričkog dela da se takmiče. Međutim, jedino su Izrael i Maroko iskoristili tu šansu...

Zanimljivo je da su 1969. godine bila četiri pobednika - Španija, Francuska, Velika Britanija i Holandija koja je i bila domaćin naredne godine.

Irska je najčešće pobeđivala - čak sedam puta, a 2007. godine imala je i originalni nastup koji je izazvao ogromnu medijsku pažnju - predstavljala ju je lutka Ćuran Dastin. Završili su takmičenje u polufinalu.

Irska je imala čak tri uzastopne pobede - 1994. (Rock 'N Roll Kids, u izvođenju Paul Harrington & Charlie McGettigan, 1993. In Your Eyes - Niamh Kavanagh, 1992. Why Me? - Linda Martin).

Francuska i Britanija, koja poslednjih godina ne prolaze najbolje, delom i zbog takozvanog balkanskog i lobija bivših sovjetskih zemalja, pobeđivale su po pet puta, kao i Luksemburg, a Švedska i Holandija 4 puta.

Statistički podaci "Pesme Evrovizije" ukazuju da je Norveška rekorder po broju osvojenih poslednjih mesta - čak deset puta, ali je i dva puta pobedila (1985. i 1995). Belgija i Finska imaju po 8 poslednjih mesta, Austrija 7, a Nemačka i Švajcarska po 5 puta.

Najpoznatiji pobednik "Pesme Evrovizije" je grupa "ABBA", koja se proslavila 1974. godine pesmom Waterloo, a pesma Volare koju je pevao Domeniko Modunjo doživela je najveći broj obrada u izvođenju Frenka Sinatre, Klifa Ricarda, Dejvida Bouvija...

Norveška i Švajcarska bile su najčešće - po 4 puta bez poena, a bez ijednog glasa bila je i Jugoslavija 1964. godine.

Velika Britanija najčešće je bila na drugom mestu - čak 15 puta, a na trećem Francuska - 7 puta.

Zanimljivo je i da su žene pobedile čak 35 puta, a muškarci samo sedam, dok su 15 puta pobednici bile grupe ili dueti, počevši od grupe "ABBA".

Najviše pobeda - 7 puta (1960, 1970, 1977, 1982, 1983, 1989, 2010 ) imale su pesme koje su po redosledu nastupa bile poslednje.

Pesme koje su po redosledu izvođenja bile prve, pobedile su 3 puta (1975, 1976, 1984).

Nikada nisu pobedile pesme koje su po redosledu izvođenja bile na mestima br. 2, 7, 16, 21, 23, 25 i 26.

Pesma Opera koja je predstavljala Tursku na "Eurosongu" u Minhenu 1983. godine nezvanično je proglašena najgorom evrovizijskom pesmom. Ta se pesma najvećim svojim delom sastoji od reči "opera" koja se besomučno ponavlja tokom trajanja pesme i od imena poznatih operskih dela i kompozitora. Poslednje mesto i titula "Nul points" deluju sasvim razumno.

Na "Evroviziji" su u istoriji otpevane pesme sa najčudnijim porukama i sadržajem. Tako su Norvežani 1980. godine poslali pesmu u kojoj je opevana gradnja hidroelektrane! Završili su takmičenje na 16. mestu sa 15 poena. Da se ne bi previše razlikovali od svojih skandinavskih komšija, Finci su 1982. godine poslali pesmu u kojoj je iskazan protest protiv izgradnje nuklearne elektrane! Ishod - poslednje mesto i "Nul points"!

Grupa "ABBA" je prvi put pokušala da se popne na evrovizijsku scenu 1973. godine, godinu dana pre svoje istorijske pobede. Pesma Ring Ring  nažalost nije uspela da pobedi na švedskom nacionalnom finalu - samo 3. mesto. U Luksemburg je otišla grupa "Nova" sa pesmom You're summer, i zauzela 5. mesto. Međutim, uprkos početnom neuspehu, pesma Ring Ring je našla svoje mesto na britanskoj top listi iste godine, dobila je svoju nemačku, francusku i špansku verziju, a danas je jedna od najizvođenijih i najomiljenih pesama popularne ABBE tribut bendova.

Najkraća pesma na "Eurosongu" koja je ikad izvedena je pesma All Patricia-e Brendin 1957. godine, a predstavljala je Veliku Britaniju. Pesma je trajala minut i 52 sekunde! To je ujedno bilo i prvo učešće Velike Britanije na "Pesmi Evrovizije". Najduža pesma ikad izvedena je iste godine odmah posle britanske. "Corde Delle Mia Chitarra" naziv je italijanske pesme koju je pevao Nunzio Galo, a trajala je 5 minuta i 9 sekundi!

Velika Britanija, do danas, jedna od najuspešnijih evrovizijskih zemalja sa 5 pobeda, 15 drugih i 3 treća mesta, propustila je prvo izdanje "Eurosonga" 1956. godine. Njihova delegacija je zakasnila sa podnošenjem prijave za učešće, te su tako zajedno sa Austrijom i Danskom morali čekati sledeću priliku naredne, 1957. godine. Takođe, Velika Britanija drži rekord po broju uzastopnih učešća - od 1959. pa sve do danas, ova kraljevina nije propustila niti jedno takmičenje.

Scenografiju za "Eurosong" u Madridu 1969. godine uradio je slavni španski umetnik nadrealista Salvador Dali. On je bio zadužen za dizajn promo-materijala, kao i za izradu umetničkog metalnog predmeta koji je bio sastavni deo scenografije.

Portugal je država koja najduže čeka evrovizijsku pobedu! Od svog prvog učešća 1964. godine pa sve do danas, ova država nije uspela da uđe ni u TOP 5! Najbolji plasman imala je 1996. godine u Oslu, 6. mesto.

Moderni logo je prvi put predstavljen 2004. u Istanbulu da bi se stvorio konzistentan vizuelni identitet. Zastava zemlje domaćina se pojavljuje u srcu.