"Evrovizija" je pred nama. Euforija počinje!

Ove godine pogotovo, jer se posle 15 godina takmičenje seli u jednu od pet zemalja osnivača - u Nemačku.

Pre toga, u subotu, 26. februara uveče, u direktnom prenosu na RTS1, svog predstavnika biraće Srbija.

Aleksandra Kovač : "Vrlo bitno evropsko muzičko i kuturno dešavanje, takmičenje, velika manifestacija! Festival koji spaja Evropu, nacije, porodice, ljude koji vole muziku, spektakl, one koji uživaju u toj predstavi Evrope na najbolji način - kroz muziku".

Jedno vreme činilo se da je koncept "Pesme Evrovizije" prevaziđen i da je taj festival pred gašenjem. Kriza "Eurosonga" nekako se poklopila sa godinama kada RTS tamo nije slao svog predstavnika.

Aleksandra Kovač : "Postoji jedan period devedesetih, početkom 2000, kada je "Evrovizija" otišla u pravcu koji se meni lično nije dopadao, gde je bio bitan cirkus na sceni, glupiranje, maskirani pevači, bez dobre pesme, i bez vrhunske interpretacije... To se sada vratilo na jedno fantastično, spektakularno takmičenje dobre muzike".

Zbog toga svi članovi porodice Kovač priznaju da im je velika čast što im je RTS dao priliku da se kompozitorski nadmeću, da se neka od njihovih pesama čuje ove godine u Diseldorfu.  

Bez obzira na kabaretsku atmosferu na koju smo navikli u ranijim danima "Eurosonga" i na sceni, ali često i ispred televizora, Eurosong bez kiča nije Eurosong. Kažu da onaj ko u tome ne uživa, ne ume da se zabavlja.

Korenelije Kovač : "U Evropi ima više pristalica i ljubitelja nego ovde. Kod nas su stručnjaci provalili da je "Evrovizija" jedna jeftina zabava. Jeste, ali ljudima i treba zabava, a ni ova naša nije bolja, sa rijaliti šou-programima."

Za Kornelija Kovača, koji je 1974. učestvovao na "Pesmi Evrovizije", pred ovogodišnje nadmetanje sa ćerkama, nema mnogo uzbuđenja. Njegova pesma, kaže, ne pripada ovom vremenu.

Korenelije-Bata Kovač : "Našao sam jedan motiv, koji me je uputio ka tom pravcu šezdesetih, napravio sam stvarčicu, mučio se malo oko teksta. E, onda je bio problem ko danas kod nas tako nešto radi, u tom stilu, a onda mi Bajaga kaže da postoji grupa „Breez".

Njegove ćerke su veći fanovi "Eurosonga", od onih koji najpre uživaju u domaćim kvalifikacijama.

Kristina Kovač: "Mislim da je svima mnogo zabavnije da gledaju ovu domaću. Ona im je važnija, tu je mnogo više tračeva, ličnog angažmana, ali u mojoj porodici "Evrosong" je ostao, ne baš toliko značajan, jer ni same pesme nisu toliko dobre kao nekada".

Ove godine se na evrovizijsku scenu, posle 14 godina, vraća Italija, zatim Austrija, pa San Marino, Mađarska. To dosta govori o tome koliku važnost ne samo Evropa, nego i svet, ponovo pridaje tom festivalu.

A važnost mu daje i Srbija čija pesma uopšte ne prolazi tako loše u Evropi.

Do večeri izbora našeg kandidata ostala su nepuna dva dana. Sve će i ovde izgledati mnogo glamuroznije i pompeznije, kao što, uostalom, izgleda i "Eurosong".

Ali, ovoga puta, pevači će se, napokon, više slušati, a manje gledati (šta su obukli, kako su se našminkali, ili kakav im je bio scenski nastup).

A izvođači će pokušati da publiku šokiraju samo na jedan način - kvalitetnom muzikom, kao što će to pokušati i svi učesnici u Diseldorfskoj areni, za čije smo numere već sada zaineteresovani, bile one iz Gruzije ili Britanije, jer više ne važi to da je "Eurosong" prozor u svet, to jest u Evropu, samo za zapadni Balkan ili zemlje bivšeg Sovjetskog saveza.

Sada je svima stalo da se tamo pokažu, pojave, predstave, čak i kada sistem glasanja nije baš najpravedniji.

"Prosto, mislim da je evrovizijsko takmičenje fantastična prilika da neko predstavi ne samo svoju zemlju, nego i sebe, ogromnom auditorijumu", iskreno priznaje Aleksandra Kovač.

I zato, ne treba da vas bude sramota ako vam se na ovogodišnjem izboru dopadne poneka pesma, jer će sve države u Nemačku poslati najbolje što imaju.