Još jedna, treća sigurna kuća biće otvorena do kraja oktobra, ostalo je da se urade unutrašnji, zanatski radovi, rekla je u Dnevniku RTS-a Vesna Stanojević, kordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici.

Akcija prikupljanja sredstava za izgradnju sigurne kuće i medijska kampanja počele su pre skoro godinu dana, a pokrenute su u saradnji RTS-a i Savetovališta za borbu protiv nasilja u porodici.

Stanojevićeva je precizirala da je ostalo da se završe fasada i unutrašlji zanatski radovi,  što neće oduzeti mnogo vremena.

U početku su u sigurnu kuću dolazile samo starije žene da potraže pomoć, ali sada možemo da primetimo da dolaze i mlade žene koje tu traže pomoć, objašnjava Stanojevićeva.

"Ne mislim da je rešenje da žena treba da provede određeno vreme u sigurnoj kući, a da se posle toga vrati nasilniku, jer nema druge mogućnosti, mi kao društvo, zapravo, moramo da znamo da ovaj problem nije mali, jer nasilje u porodici nije stvar porodice, nego društva", rekla je Stanojevićeva.

Kordinatorka Savetovališta objasnila je kako sigurna kuća predstavlja samo privremeni smeštaj. Neophodno je da se društvo uključi u pomaganju ženama, posle izlaska iz kuće.

Svaka četvrta žena žrtva nasilja

Sigurna kuća predstavlja mesto za žrtve porodičnog nasilja, ona obezbeđuje besplatan smeštaj, hranu i higijenu.

Svaka treća ili četvrta žena je žrtva nasilja. Godišnje se sigurnoj kući u Beogradu za pomoć ili savet obrati oko 5000 žena.

Samo 12 odsto žena uspe da se spase i počne novi život, bez nasilja. Mnoge odustaju i od pomisli da napuste nasilnika jer, posle višegodišnjeg zlostavljanja, gube samopouzdanje i veru u pomoć institucija sistema.

U manjim mestima, zbog predrasuda, ali i zbog toga što se uglavnom svi poznaju, na nasilje u porodici nadležni često ne reaguju na pravi način. Krivični i porodični zakon jasno predviđaju mere zaštite žrtve. Međutim, praksa pokazuje da kazna sporo stiže nasilnike.

Donošenje odluke o zabrani prilaska nasilnika traje mesecima, dok se o razvodu i podeli imovine odlučuje godinama.