Prema brojnim studijama, izvršioci porodičnog nasilja su muškarci : muževi, bivši muževi i vanbračni partneri i to u 78% slučajeva. Na drugom mestu su sinovi (9%), očevi (4,2%). Ćerke su u ulozi nasilnice u 2% slučajeva a majka ili svekrva su evidentirane kao počinioci porodičnog nasilja tek u 1,6% slučajeva.

Razmere ovog javno-zdravstvenog problema uglavnom ostaju neprepoznate, zbog nedostatka rutinskog prikupljanja podataka i izveštaja, kažu u Autonomnom ženskom centru.

Da bi žena-žrtva izašla iz nasilničkog okruženja, potrebno je mnogo odlučnosti i volje.  Posle donošenja odluke da prestane da trpi nasilje i aktivnih pokušaja da izađe iz konstruisane izolacije, jedan od neophodnih načina borbe je i da žrtva dokumentuje zadobijene povrede, koliko god je to moguće.

Studije Međunarodnog ženskog pokreta pokazale su da je muško nasilje nad ženama globalna pojava i da ima istu dinamiku u svim kulturama, samo što su neki oblici u određenim zajednicama različiti (vrste fizičkog nasilja, psihičkog-emocionalnog, seksualnog ili nasilja nad decom...)

Angažovaniji pristup društva i sistema zdravstvene zaštite u očuvanju i unapređenju zdravlja žena i sprečavanje nasilja i povreda u porodici, zahteva pouzdane podatke o njihovom zdravstvenom stanju ali i o učestalosti i svim oblicima nasilja u porodici. Tek tada se može očekivati  realna efikasnost mnogih programa/projekata prevencije i sprečavanja problema porodičnog nasilja.