"Евровизија" је пред нама. Еуфорија почиње!

Oве године поготово, јер се после 15 година такмичење сели у једну од пет земаља оснивача - у Немачку.

Пре тога, у суботу, 26. фебруара увече, у директном преносу на РТС1, свог представника бираће Србија.

Александра Ковач : "Врло битно европско музичко и кутурно дешавање, такмичење, велика манифестација! Фестивал који спаја Европу, нације, породице, људе који воле музику, спектакл, оне који уживају у тој представи Европе на најбољи начин - кроз музику".

Једно време чинило се да је концепт "Песме Евровизије" превазиђен и да је тај фестивал пред гашењем. Криза "Еуросонга" некако се поклопила са годинама када РТС тамо није слао свог представника.

Александра Ковач : "Постоји један период деведесетих, почетком 2000, када је "Евровизија" отишла у правцу који се мени лично није допадао, где је био битан циркус на сцени, глупирање, маскирани певачи, без добре песме, и без врхунске интерпретације... То се сада вратило на једно фантастично, спектакуларно такмичење добре музике".

Због тога сви чланови породице Ковач признају да им је велика част што им је РТС дао прилику да се композиторски надмећу, да се нека од њихових песама чује ове године у Диселдорфу.  

Без обзира на кабаретску атмосферу на коју смо навикли у ранијим данима "Еуросонга" и на сцени, али често и испред телевизора, Еуросонг без кича није Еуросонг. Кажу да онај ко у томе не ужива, не уме да се забавља.

Коренелије Ковач : "У Европи има више присталица и љубитеља него овде. Код нас су стручњаци провалили да је "Евровизија" једна јефтина забава. Јесте, али људима и треба забава, а ни ова наша није боља, са ријалити шоу-програмима."

За Корнелија Ковача, који је 1974. учествовао на "Песми Евровизије", пред овогодишње надметање са ћеркама, нема много узбуђења. Његова песма, каже, не припада овом времену.

Коренелије-Бата Ковач : "Нашао сам један мотив, који ме је упутио ка том правцу шездесетих, направио сам стварчицу, мучио се мало око текста. Е, онда је био проблем ко данас код нас тако нешто ради, у том стилу, а онда ми Бајага каже да постоји група „Breez".

Његове ћерке су већи фанови "Еуросонга", од оних који најпре уживају у домаћим квалификацијама.

Кристина Ковач: "Мислим да је свима много забавније да гледају ову домаћу. Она им је важнија, ту је много више трачева, личног ангажмана, али у мојој породици "Евросонг" је остао, не баш толико значајан, јер ни саме песме нису толико добре као некада".

Ове године се на евровизијску сцену, после 14 година, враћа Италија, затим Аустрија, па Сан Марино, Мађарска. То доста говори о томе колику важност не само Европа, него и свет, поново придаје том фестивалу.

А важност му даје и Србија чија песма уопште не пролази тако лоше у Европи.

До вечери избора нашег кандидата остала су непуна два дана. Све ће и овде изгледати много гламурозније и помпезније, као што, уосталом, изгледа и "Еуросонг".

Али, овога пута, певачи ће се, напокон, више слушати, а мање гледати (шта су обукли, како су се нашминкали, или какав им је био сценски наступ).

А извођачи ће покушати да публику шокирају само на један начин - квалитетном музиком, као што ће то покушати и сви учесници у Диселдорфској арени, за чије смо нумере већ сада заинетересовани, биле оне из Грузије или Британије, јер више не важи то да је "Еуросонг" прозор у свет, то јест у Европу, само за западни Балкан или земље бившег Совјетског савеза.

Сада је свима стало да се тамо покажу, појаве, представе, чак и када систем гласања није баш најправеднији.

"Просто, мислим да је евровизијско такмичење фантастична прилика да неко представи не само своју земљу, него и себе, огромном аудиторијуму", искрено признаје Александра Ковач.

И зато, не треба да вас буде срамота ако вам се на овогодишњем избору допадне понека песма, јер ће све државе у Немачку послати најбоље што имају.