Ствара се скупштина свих Срба света

Један од учестника ове Конференције о Србима у Паризу био је искусни српски активиста, патрииота, хуманитарац, ујединитељ Стојан Стевановић из Швајцарске. Стевановић је био Бизниемсн године 2016. у Швајцарској, данас је хотелијер у Брунену и родним Лопарама. Оснивач је друштва "Корени", које окупља народ у отаџбини и у туђини, оснивач је Удружења Мајевичана у Швајцарској, председник је Удружења српских привредника у Швајцарској и у Европи. Иницијатор је стварања Скупштине свих Срба света са седиштем у Паризу.

"Подстакли смо формирање Скупштине српске дијаспоре свих Срба света, а потом и Скупштине српске пословне дијаспоре. Постоји жеља да се формира и Свесрпски конгрес са управом, која ће водити српску дијаспору. Ми Срби имамо само једну дијаспору, која потиче из отаџбинских земаља и матица Србије, Републике Српске, Црне Горе и Хрватске. Јака је наша дијаспора, јака је Србија и Република Српска, као и наша Црна Гора. Важно је да имамо Министарство за дијаспору у матичним земљама и делегате српског расејања у нашим парламентима", истакао је у Паризу господин Стојан Стевановић.

Потиче са планине Мајевице у општини Лопаре. Рођен је 1965. године у сазеоску села Јабланица. Као дечак, Стојан и брата Лазар су чували стоку, али и секли шуму и дрва.

"У школу у Лопарама ишли смо од куће пешке. Укупно сваког школског дана прелазили смо од сазеока Горњи Јанковићи до Лопара и натраг 24 километара. Срећом, нисмо тада, почетком седамдесетих година били сами. Село Јабланица је имала пуно деце, и чак 41 ђака и двоје учитеља. Већина њих су као ђаци пешаци ишли у основну школу у Лопаре, па смо низ пут и уз пут увек имали друштво", памти Стојан Стевановић.

Стевановић је у младости био активан спортиста. Гањао је фудбал у "Слободи", а као атлетичар био је правак у трци на хиљаду метара у Тузли. Године 1983. освојио је и прву златну медаљу. После завршене средње школе у Тузли запослио се у фабрици у Лопарама. Ту је упознао девојку Цвијету, која га је одвела на рад у Швајцарску.

У Швајцарској су већ радили њен отац Радислав, мајка Мара, стричеви Симо, Срећко и Боро Стевановић, као и тетка Милица.

"Запослио сам се као столар у фирму "Оберштезер". Једног дана урадио сам један посао за 90 минута, што је дотадашњим радницима требало пет дана. Од тада ме је газда гледао са великом дозом поштовања. Већ наредне године 1990. прешао сам Нидванд, у ресторан "Хитонор". Ту сам прао судове, као конобар услуживао госте, да бих потом као добар организатор постао и шеф сервиса", прича Стевановић.

Та деведесета година била је узбудљива за Стевановиће. И даље су радили као сезонци у Швајцарској. Живели су у једној маленој соби од девет квардата. Газадарица им је била строга, контролисала их је шта раде. Имали су мали решо и на њему кували храну и топле напитке.

"Добили смо прво ћерку Александру, потом Данијелу и сина Живана", прича нам свој гастабајтерски живот Стојан Стевановић.

Супруга Супруга Цвијета се вратила кући у Лопаре да школује децу, а Стојан је остао да ради. И тако већ три и по деценије.

"Моја ћерка Данијела некада зна да ми каже, када јој причам о тим временима: „Је ли то наук оних 24 босоногих километара?" И јесте, заиста јесте", признаје нам господин Стојан, који је као гастарбајтер живео и радио у 24 места широм Швајцарске.

Када је почетком 21. века Кина отворила границе за своје држављане, па су Кинези масовно стизали у Европу као туристи, као радници, али и као инвеститори, Стевановић је почео да ради за њих и да им налази хотеле за смештај. Уписао је Интернационални факлутет за хотелијерство у Шангају. Смештао је на хиљаде Кинеза у овој земљи и широм Старог контеннта, па је као најбољи у том послу добио титулу Бизнисмен 2016. године. Од тада Стојан Стевановић постаје власник ресторана и хотела у Цириху, Брунену, Севену.

"Увек сам се враћао из те туђине у родни крај. На Мајевици, у Јабланици и Лопарама, били су моји надражи, родитељи, супруга са децом, брат са породицом, школски другови, кумови, пријатељи, моји Лопарчани. Да бисмо помагали једни друге основали смо 2010. године Удружење Мајевичана у Швајцарској и почели хуманитарно и финансијски да помажемо народ у завичају. У време поплава и клизишта 2014. м исмо из Швајцарске послали помоћ вредну 150.000 франака", открива нам Стевановић.

Први је својим примером показао да општина Лопаре и мајвечка села могу да се извуку из сиромаштва инвестицијама Мајевичана из расејања. Има их 3000 у Швајцарској и још 2500 широм Европе. Стевановић је у Лопарама изградио хотел "Хелвеција", какав има у Севену, Свадбену салу, ресторан и пивницу, подигао је прву приватну стамбену зграду, Дому здравља даровао санитет, социјално угроженима Божићне печенице и пунио Корпу милосрђа.

Удружење Мајевичана, чији је Стевановић оснивач и главни активиста са своји 50 чланова подигло је општину Лопаре у ранг привредно напредних комуна у Репиблици Српској. А када је са начелником општине Радом Савићем 2012. године основао манифестацију Дани дијаспоре у Лопарама, ова варош подно Мајевице постала је престоница свих Срба света. На данима дијаспоре 2023. године било је преко десет хиљда људи из матице и српске дијаспоре.

"Године 2019. у Ново Сада формирали смо Удружења Срба из расејања и регона "Корени" са циљем да ујединимо све Србе света са нашим отаџбинским земљама, развијамо национални дух и традицију, али и да преко привредне сарадње унапредимо економију српских земаља. У тој организацији родила се идеја да направимо Скупштине свих Срба света. И да сходно закону у Србији изаберемо делегате из дијаспоре за Народну скупштини", открива нам Стојан Стевановић, кој ије једна од организатора прославе Дана и славе Републике Српске у Швајцарској.

По његовим речима српска дијаспоре, најмање 2,5 милиона Срба у свету, може да помогне памећу и искуству из иностранства, које би људи кој исе врате донели кући. Расјеање може да ради на нашем повезивању, али и на сарадњи српског народа са својим домаћинима у страним земљама.

Стојан Стевановић је кандидат за председника Скупштине свих Срба света, који би требало за Видовдан 2023. године у Паризу да одрже Оснивачки конгрес ове светске организације. Предиђа се да се на том конгресу изаберу делегати српског расејања за Скупштине дијаспоре Србије и Републике Српске.

О томе Стевановић води разговоре са Управом за дијаспору и Србе у региону МСП Србије, са Ђорђом Милићевићем, министраом за дијаспору Србије, са људима из Владе Републике Српске и са представницима српских заједница у Француској, БиХ, у Аустрији, у Немачкој и другим државама.