Jош једна, трећа сигурна кућа биће отворена до краја октобра, остало је да се ураде унутрашњи, занатски радови, рекла је у Дневнику РТС-а Весна Станојевић, кординаторка Саветовалишта против насиља у породици.

Акција прикупљања средстава за изградњу сигурне куће и медијска кампања почеле су пре скоро годину дана, а покренуте су у сарадњи РТС-а и Саветовалишта за борбу против насиља у породици.

Станојевићева је прецизирала да је остало да се заврше фасада и унутрашљи занатски радови,  што неће одузети много времена.

У почетку су у сигурну кућу долазиле само старије жене да потраже помоћ, али сада можемо да приметимо да долазе и младе жене које ту траже помоћ, објашњава Станојевићева.

"Не мислим да је решење да жена треба да проведе одређено време у сигурној кући, а да се после тога врати насилнику, јер нема друге могућности, ми као друштво, заправо, морамо да знамо да овај проблем није мали, јер насиље у породици није ствар породице, него друштва", рекла је Станојевићева.

Кординаторка Саветовалишта објаснила је како сигурна кућа представља само привремени смештај. Неопходно је да се друштво укључи у помагању женама, после изласка из куће.

Свака четврта жена жртва насиља

Сигурна кућа представља место за жртве породичног насиља, она обезбеђује бесплатан смештај, храну и хигијену.

Свака трећа или четврта жена је жртва насиља. Годишње се сигурној кући у Београду за помоћ или савет обрати око 5000 жена.

Само 12 одсто жена успе да се спасе и почне нови живот, без насиља. Многе одустају и од помисли да напусте насилника јер, после вишегодишњег злостављања, губе самопоуздање и веру у помоћ институција система.

У мањим местима, због предрасуда, али и због тога што се углавном сви познају, на насиље у породици надлежни често не реагују на прави начин. Кривични и породични закон јасно предвиђају мере заштите жртве. Међутим, пракса показује да казна споро стиже насилнике.

Доношење одлуке о забрани приласка насилника траје месецима, док се о разводу и подели имовине одлучује годинама.