У Србији постоји укупно девет Сигурних кућа за жртве насиља. У двема у Београду живи око 50 жена и деце. Нови простор је неопходан како би живот штићеника и терапија били квалитетнији.

РТС већ неколико месеци води хуманитарну акцију прикупљања средстава за изградњу треће Сигурне куће у Београду. Истовремено, на свим програмима РТС-а, Радио Београда и на Интернет порталу, спроводи се медијска кампања за спречавање насиља у земљи.

Месечно се Институту за судску медицину јави око 15 жена које су преживеле насиље. Ту добијају најпоузданији лекарски налаз, који је валидан за евентуални судски поступак против насилника. Тај налаз, међутим, није бесплатан.

"Како мислите да у том моменту имам 5.000, 6.000 динара кад сам изашла из куће у фармеркама и мајци, крвава скроз, разбијене главе, са дететом у наручју. Мислите ли да сутра, прексутра или за месец дана могу да имам да платим ту судску медицину", рекла је жртва породичног насиља.

Само налаз лекара са Института за судску медицину, са пратећим фотографијама повреда, необорив је документ, на основу којег се може реконструисати начин настанка повреда.

"Некада кључно питање за суд је да ли су повреде настале као последице насиља, током случајног пада или на други начин. У том смислу наш налаз даје посебну вредност током вођења судског поступка", рекао је доктор Ђорђе Алемпијевић са Института за судску медицину у Београду.

У саветовалишту сматрају да проблем мора системски да се реши, јер више од 50 одсто жена у сигурној кући, које дођу из унутрашњости, немају одговарајуће налазе.

"Тих жена нема много да би оштетило неку институцију или министарство. Уосталом то може да се регулише законом, као што је регулисано законом да жртве трговине људима имају бесплатну здравствену заштиту, зашто то не би имале и жене жртве насиља", навела је Весна Станојевић из Саветовалиште за жртве насиља у породици.

Годину дана, до 2008, градски секретаријат за здравство финансирао је такве прегледе. Сада кажу, то није у њиховој надлежности. У институту и даље, самоиницијативно, бесплатно прегледају повређене жене.

То, кажу, не може да траје у недоглед, јер институт, као део медицинског факултета, није у систему здравствене заштите, те трошкови прегледа не могу да им се рефундирају преко Фонда здравственог осигурања.