У Србији на трансплатацију чека око хиљаду и по људи. Донорске картице има око 30 хиљада грађана. Само за годину дана, колико траје кампања РТС-а на промоцији завештања, картицу је узело више од 10 хиљада грађана Србије.

Поред оних који знају да им је трансплатација неопходна, свако од нас је потенцијални прималац органа. То су најбоље схватили на грудном одељењу Здравственог центра "Студеница" у Краљеву, где је 12 запослених завештало своје органе.

Владимир Новић, 38-годишњи медицински техничар, након једне репортаже о младићу којем је била потребна трансплантација, емитована у дневнику РТС-а, завештао је своје органе.

Придружиле су му се и готово све колеге са грудног одељења. Верују да ће колективно завештање органа бити подстрек за многе који још нису схватили значај донирања.

Владимир, који је 42 пута дао крв, сматра да је врх хуманости завештање органа.

"Апеловао бих на све колегинице и колеге, сараднике, медицинске и немедицинске раднике да то ураде јер неће погрешити", каже Владимир.

Међу донорима на грудном одељењу Здравственог центра "Студеница" је и медицинска сестра Љиљана Здравковић, често присутна када се пацијенти боре за живот, одавно је схватила значај донирања.

Донорску картицу има већ годину дана, а са супругом је и вишегодишњи добровољни давалац крви. "Мислим да ће и деца кренути нашим стопама", каже Љиљана.

С циљем да друштво у целини схвати значај донирања органа најбитније је развијати свест грађана, како би схватили да је то пре свега један хуман гест.

"Једна тема која заокупља све нас помало кад смо болесни и кад нам треба помоћ. А јако смо себични кад смо здрави. Док смо здрави треба мислити на болест, јер смо и ми потенцијални примаоци тих истих органа", рекла је др Ивона Аранђеловић.

Упркос доброј информисаности у граду на Ибру, међу грађанима има доста предрасуда о донирању органа.

У Краљеву донорске картице до сада је потписало нешто више од стотину грађана међу којим преовладавају здравствени радници.