Hangar za snove – razlog za čitanje

Kada se postaje pisac? Odgovor na ovo pitanje ne vredi milion dolara, ne vredi ni dva, nije deo poslovične, vickaste sintagme o nerešivosti misterije iako, istina, pitanje o značenju pojma pisac, a posebno o značaju i ulozi pisca u poznatom nam svetu, čini se ponekad, jeste prava misterija.

Odgovor na ovo pitanje je rešenje čitavog vrednosnog sistema odnosa unutar jedne kulture i njenih prioriteta. Darko Tuševljaković je do sada objavio dve zbirke priča i četiri romana. I Darko Tuševljaković je pisac. Ne zbog broja objavljenih knjiga.

Piscem se ne postaje zahvaljujući kvantitativnom skoku od prve knjige do u beskraj ponavljanom poetičkom obrascu, pod uslovom da neka poetika postoji, pisac nije uvek, najčešće i nije, na vrhu popularnih top lista, uveriće se svako ko se zamisli malo nad aktuelnim sadržajima best of produkcije.

Pisac Darko Tuševljaković predstavlja se ovoga puta Hangarom za snove, zbirkom kratkih priča od kojih se neke graniče sa proznim zapisom, crticom, mini opservacijom stanja ili prizora. Prolegomenu Hangara za snove potpisuje sam autor te je ova zbirka takođe i neka vrsta autopoetičke reminiscencije. Nastala je u saradnji sa edicijom Dometi somborske biblioteke Karlo Bijelicki i, kako nas obaveštava autor, „predstavlja prvu i ujedno veoma neobičnu retrospektivu moga rada.“

Kako jedna zbirka može to biti? Pisac nas i o tome obaveštava. „Mislim da će čitalac, ako reši da čita redom, steći dobar uvid u to na koji način su me neke teme opsedale i uporno se vraćale, čak i kada sam ih odvraćao od sebe, tako da linija njihovog smenjivanja nije prava, već spiralna, vrtložna.“

Darko Tuševljaković, dakle, objavljuje kratku prozu Hangar za snove i uvodi čitaoca u razloge njenog objavljivanja posle dve zbirke priče i četiri romana, za roman Jaz dobio je Evropsku nagradu za književnost, i čini to iz najdubljeg uverenja da se pisati mora, kao putovanje u „središte“, „svi imamo neku tačku, središte, to ne mora biti mesto našeg rođenja, ali jeste centar naših života, i onda oko njega šestarom opisujemo krugove“, reći će junak priče Odakle si ti?.

Svojom poetikom, Tuševljaković upravo to radi, ispisuje putanju koja nije pravolinijska u poetičkom smislu. On balansira između realističkog narativnog postupka i jedne posebne, samosvojne fantastike kojoj, čini se, ipak daje prednost u odnosu na klasičan prosede savremene ispovedne priče koji u srpskoj književnosti skoro postaje manir.

Tuševljakovićev literarni svet ima uporište u savremenom načinu života, a ako bi išta moglo biti centralna tačka tog postojanja, to je upravo nemir, egzistencijalni, svestan spoljašnjih okolnosti i još i više od toga, posledice kojima taj nemir rezultira u svesti i ponašanju junaka.

Hangar za snove jeste retrospektiva, autor je ove priče pisao tokom dve decenije i uporedo sa romanima i pripovednim zbirkama koje je objavljivao, čitaocu, koji poznaje poetiku Darka Tuševljakovića, one se otvaraju kao još jedan skriveni punkt njegove inspiracije koje su dužim proznim formama davale snagu.

Čitaoci koji se do sada nisu upoznali sa prozom Darka Tuševljakovića, pronaći će sledeće: stilski gotovo besprekornu rečenicu, upečatljive i životvorne junake čak i onda kada delaju u fantazmagoriskoj atmosferi, efektnu poentu u pojedinim crticama Hangara, napeto iščekivanje razvoja događaja u dužim pričama koje se sa kratkim smenjuju, alegorijsku sliku koja poziva na odgonetanje, sasvim uobičajenu, u nekim pričama, kao literarni direktan prenos svakodnevice koju živimo i sa kojom se možemo identifikovati, narativnu vibrantnost koja posetioca, ako čitaoca razumemo kao gosta u obilasku jedne literarne strukture, nikada ne ostavlja spokojnim u tom obilasku.

On angažuje um i maštu, intelekt i fantaziju. Uostalom, u crtici Ovo ludilo se ne da izreći, pročitaćemo sledeće. „ Ovo ludilo se ne da izreći, ali je potreba jaka: širi se kao svemir, fraktalno se ponavlja, uz grešku koja pravi razlike. Čas jesmo, čas nismo; čestice u vrtlogu, kod koji se iznova piše i prožima dane poput svetslosti.“ No uprkos iluziji neizrecivosti, pisac piše i ima poetsku snagu da „izrekne“ savremeni trenutak u kojem Hangar za snove postaje odličan razlog za čitanje.