Japanski umetnik o reakcijama Srba na rakugo pozorište: Poželeo sam da živim u Srbiji

Ove godine se obeležava 140 godina od početka zvaničnih odnosa Srbije i Japana, još od kada su 1882. godine kralj Milan Obrenović i japanski car Meiđi razmenili pisma prijateljstva.

„Odnosi Japana i Srbije su veoma prijateljski i postoje mnogi lepi, ali malo poznati događaji u istoriji naših odnosa“, kaže bivši ambasador Toši Cunozaki.

Kao zanimljiv primer navodi cvet buhač, koji raste u Srbiji i koji je još u 19. veku našao primenu u Japanu.

„Jedna od osobina buhača je da odbija komarce i druge insekte, pa su Japanci još u 19. veku doneli taj cvet u Japan i pomoću njega napravili štapiće katori senko koji sprečavaju ubode komaraca, a firma koja ih proizvodi je veoma poznata“, navodi Cunozaki.

Među najpoznatijim japanskim kulturnim tekovinama je pozorišni žanr – rakugo.

„Sedi se na jastucima, nosi se kimono i jedna osoba istovremeno izvodi više uloga i tokom nastupa priča zanimljive i duhovite priče", objašnjava majstor japanskog pripovedanja San-ju-tei Rakumara.

Veoma važnu ulogu u japanskom pozorištu igra muzika.

„Japansko pozorište se zove kabuki, a delovi određenih predstava se uzimaju i inkorporiraju u rakugo. Postoje tematske pesme koje se izvode na početku rakuga, a tokom predstave svira se na tradicionalnim japanskim instrumentima šamisen i taiko“, dodaje Rakumara.

Japanski pozorišni majstor kaže da je srpska publika odlično reagovala na rakugo.

„Reakcije su bile takve da sam poželeo da živim u Srbiji“, kroz osmeh kaže Rakumara.