Упркос томе што су и жижу јавности доспели почетком новог миленијума, коронавируси први пут су медицински описани 60-их година, као једни од узрочника обичне прехладе.

Коронавируси примарно нападају горњи респираторни и дигестивни тракт код сисара и птица, а за сада је познато седам сојева који нападају људе.

Стручњаци сматрају да су коронавируси узрочници значајног процента прехлада код деце и одраслих, а могу да доведу до развоја упале плућа, било директно вирусне или секундарно узроковане бактеријске упале плућа.

Код људи су најактивнији током зиме и пролећа.

Епидемије САРС-а и МЕРС-а показале су колико коронавируси могу да буду опасни. САРС је 2003. године заразио више од 8.000 људи, а смртност је била чак 10 одсто. САРС има и посебну патогенезу, која узрокује инфекције горњег и доњег респираторног система.

Нови коронавирус заразио је више стотина људи, а преминуло је најмање деветоро. Први случај "2019-nCoV" откривен је крајем 2019. године код пацијента са упалом плућа у кинеском граду Вухан. Шири се са човека на човека, а кинески стручњаци наводе да се адаптира и мутира.