sreda, 13. okt 2021, 18:00
RTS Lab: Prirodne katastrofe
Najnoviji izveštaj Ujedinjenih nacija pokazuje da se broj prirodnih katastrofa u poslednjih 50 godina povećao pet puta. Samo prošle godine, više od 30 miliona ljudi je raseljeno, a 26 miliona ostalo je bez posla zbog poplava, požara, klizišta i drugih prirodnih nepogoda.
Svakog oktobra obeležava se Svetski dan borbe protiv prirodnih katastrofa, a Međunarodni dan smanjenja rizika od prirodnih katastrofa obeležava se od 1989. godine, kada je Generalna skupština Ujedinjenih Nacija ukazala na ogroman značaj borbe protiv prirodnih katastrofa. Ovog 13. oktobra različitim kampanjama UN podiže svest o značaju uticaja ljudi i važnosti borbe za sigurniju budućnost.
Koliko su prirodne katastrofe izazvane samom prirodom, a koliko našom krivicom?
Koje su najčešće globalne katastrofe, a koje su kod nas najučestalije?
Koliko Srbija radi na razvijanju kapaciteta za odbranu od neželjenih situacija koje bi mogle da se dese u budućnosti?
Na najvećem klizištu na Balkanu, u Umci, novinari: Jelena Đekić, Jovana Tabaković, Jovana Arsić i Pavle Živković odgovore na ova pitanja potražili su od dekana Geološkog fakulteta prof. dr Biljane Abolmasov, dr Uroša Đurića docenta na Građevinskom fakultetu, hidrologa Dejana Vladikovića, meteorologa Nedeljka Todorovića, astrofizičara Jovana Aleksića i Nemanje Milovića, naučnog novinara.
Na temelju geoloških, meteoroloških i drugih merenja, nauka može da predvidi prirodne katastrofe, ali i pored tehnološkog napretka - ne može da ih spreči.
Opsežna istraživanja naučnika širom sveta ukazuju da nam i u budućnosti prete zastrašujući scenariji.
Autor i urednik Dragana Živojnović
komentari