sreda, 03. nov 2021, 22:50
Istorija nauke-Mihailo Pupin
Mihajlo Idvorski Pupin (1854-1935) naučnik, pronalazač, profesor na Univerzitetu Kolumbija, počasni konzul Srbije u Americi, dobitnik Pulicerove nagrade, član mnogobrojnih američkih i evropskih naučnih ustanova. Naučnik koji je unapredio telekomunikacije, doprineo uspostavljanju bežične telegrafije i telefonije, rentgenologije, elektrotehnike, bio je izuzetan pisac, humanista, dosledni borac za razvoj nauke, ali i najveći dobrotvor, koga je Srbija ikada imala.
Akademsku karijeru počeo je na Univerzitetu Kolumbija i u toj prestižnoj visokoškolskoj ustanovi radio je 40 godina.Položaj profesora teorijske elektrotehnike, uticao je na njegovo naučničko usmerenje i proučavanje elektromagnetnih fenomena. Iz tog perioda potiču prvi naučni radovi o prolasku struje kroz razređene gasove i pronalazak električnog strujnog kola sa podešavanjem u rezonancu. Taj patent je primenjen u radio vezama i Pupin ga je prodao kompaniji Markoni.
Njegovo najznačajnije otkriće je matematičko rešenje problema prenosa naizmeničnih telefonskih struja po vodovima. Tom teorijom i praktičnom primenom, omogućio je prenos telefonskih razgovora u međugradskim relacijama. Induktivni kalemovi-postavljeni na strogo određenim rastojanjima duž vodova - u njegovu čast nazvani su Pupinovi kalemovi, a proces uključivanja u liniju - pupinizacija.
Ovaj patent doneo mu je svetsku slavu i bogatstvo. Telefonske kompanije Bel, Simens i mnoge druge, kupile su pravo na korišćenje ovog izuma, a zahvaljujući drugim pronalascima u analognoj telefoniji, međugradski i međunarodni telefonski saobraćaj počeo je uspešno da funkcioniše.
Ova epizoda, koja u formi elektronske enciklopedijske odrednice, sažima životni put, naučničko i publicističko određenje Mihajla Pupina, rađena je u dokumentarističkom maniru.
Urednica i scenaristkinja Borislava Nikolić
komentari