Medalje za život-Iz kopački u kolica

Supruga Milica, sin Maksim i bliznakinje Minja i Marta su pokretačka snaga nekadašnjeg fudbalera Mačve koji je ostao upamćen i po tome što je na jednoj utakmici postigao 10 golova. Umesto fudbala Mitar je odlučio da njegov životni poziv bude služba u Vojsci, a na izvršenju jednog zadatka Palikuća je doživeo saobraćajnu nesreću posle koje je ostao prikovan za kolica.

U svom Šapcu počeo je da se bavi stonim tenisom. Do medalja nije stizao nimalo lako, ali je velikim radom i upornošću uspevao da pobeđuje protivnike za stonotenskim stolom. Osvajao je odličja pojedinačno i ekipno na evropskim i svetskim šampionatima, a najznačajnija mu je bronza sa Paraolimpijskih igara u Rio de Žaneiru.

Glavni sportski cilj mu je da u Tokiju pokuša da se popne na najviši stepenik pobedničkog postolja, što bi, sigurno, bila kruna uspešne karijere.