Drugi vek – Monćo Armendaris

U Španiji on spada u najuglednije reditelje između ostalog zbog toga što je uspeo da pronađe onaj tako redak idealan spoj autorskog pogleda na svet i odlične komunikacije sa publikom. Armendarisova estetika dugo se zasnivala na dokumentarnom filmu pa je njegov debitantski igrani film „Tasio" koji ga je vinuo u veliki svet filma bio razrada i nastavak dokumentarnog filma „Ćumurdžije iz Navare".

Ali u celom njegovom opusu koji broji osam igranih filmova, igrana struktura je uvek dominantna dok se dokumentarizam ponekad svodi na dugo i temeljno istraživanje kako bi likovi i priča imali vrednost i verodostojnost dokumenta. Takođe, bitna odlika Armendarisovog opusa su mladi ljudi iz različitih društvenih slojeva ali uvek zaboravljeni i potisnuti od strane društva, porodice, prijatelja...
Međutim, bez obzira koliko bila teška tema koju obrađuje, Armendaris nikada nije bio brutalno direktan, morbidan, niti je težio senzacionalizmu. To se najbolje vidi u njegovom poslednjem filmu „Ne plaši se" koji govori o seksualnom nasilju u porodici koje svi, osim osobe koja strada, žele da stave pod tepih. Taj film je otvorio peti festival španskog filma u Beogradu poznat pod nazivom „Španski metar". Tada je posredstvom Instituta Servantes, Monćo Armendaris zajedno sa suprugom, producentkinjom Puj Oria bio u Beogradu. Tada je i dao intervju za emisiju Drugi vek.

Urednik i autor je Nebojša Popović