Portreti: Skender Kulenović

Skenderovo poreklo, ništa manje egzotično od podneblja sa koga je pesnik potekao, beleži uspone i padove pesnikove porodice. Deda Skender, po kome je i unuk dobio znamen, ponosno je nosio sufiks na imenu kao onaj najčuveniji Skenderbeg. Njegov sin, Salih-beg, iako naslednik velikog bogatstva, isto je i izgubio u Agrarnoj reformi što ga je primoralo da se sa porodicom preseli u Travnik. Ovaj grad, neodoljiv u kamenom sećanju istorije svojih stratuma, privešće Skendera Kulenovića odmah u grotlo reči, versifikacije, građenja poetike u ognju sintakse. Njegov inicijalni žanrovski izbor pesničke forme pao je na sonet. Sonet, prirodno- težak, nedostupan, ali i izazovan, vrlo brzo prianja na Kulenovićevo pero: „Ocvale primule", napisane još u Šestom razredu travničke gimnazije svedočile su narečenog poetu nesvakidašnje veličine. Kasnije, u bosanskim maglama Drugog svetskog rata, ista pesnička vodilja začeće i čuvenu pesmu „Stanka, majka Knežopoljka" koja će narednih decenija biti uz „Jamu" Gorana Kovačića apologija martirizma nevinosti u ratnim danima.
Naposletku, u danima mira, ne samo one opšte, već i lične prirode, zatičemo Skendera Kulenovića nanovo u šetnji mostarskim ulicama. Dugotrajne šetnje nalik petrogradskim Fjodora Dostojevskog ili praškim Franca Kafke, postaće životni stil ovog velikog jugoslovenskog pesnika. I upravo, u takvom meditativnom stanju rasterećenosti koju samo poznaje iskusno ljudsko biće, kamera TVB uhvatiće varnice jedne davno zapaljene vatre.

učestvuju: Svetlana Bojković, Vera Crvenčanin, Adem Čejvan
tekst čitao: Miroslav Mitrović
reditelj i scenarista:Milan Topolovački
Proizvodnja: RTB 1974.

repriza, 10. januar u 06:30 i 14:30