Festival Pučini: Đani Skiki

Dok Buozo Donati leži na samrtnom odru, njegova rodbina se okuplja da ga ožali, odnosno da sazna sadržaj njegovog testamenta. Među okupljnima su Zita i Simone, siromašni zet Beto i Zitin nećak Rinučio. Nakon što Beto lažno obelodani da je Buozo ostavio sve manastiru, počinje frenetična potraga za dokumentom. Rinučio ga nalazi, uveren da je baš njemu ostavljeno bogatstvo, i traži dozvolu da se oženi siromašnom Lauretom, ćerkom Đanija Skikija, tek pristiglog u Firencu. Dozvolu dobija, pod uslovom da je zaista naslednik. Ali svačije su nade izigrane, manastiru je zaista ostavljen veliki imetak. Nakon provbitnog šoka, razočaranja i par pokušaja da nekako izigraju zakon i neuspeha tog podmuklog poduhvata, sve ostaje bez razrešenja.
Rinučio predlaže Đanija Skikija kao čoveka koji može svojom mudrošću da reši situaciju, ali porodica mu zabranjuje svaki kontakt sa njim i Lauretom jer su skromnog i nedostojnog porekla. Rinučio ga brani u ariji "Avete torto" (Grešite), a Laureta i Skiki baš u tom trenutku stižu. Domišljati Đani Skiki odmah shvata celu situaciju. Rinučio ga moli za pomoć, ali nakon što ga Zita grubo isteruje, Skiki ponosito odbija da ima ikakve veze sa takvim svetom. U tom trenutku Laureta preklinje oca da im pomogne da se venčaju, pevajući fantastičnu ariju "O mio babbino caro" (O moj dragi tata). Đani Skiki pristaje da vidi testament, ali proučivši ga podrobno i utvrdivši da ništa ne može biti učinjeno, ipak dolazi na izvesnu ideju.
Međutim, pre nego što sve uredi, on šalje napolje svoju kćer, u želji da sačuva njenu nevinost od onoga što sledi.
Libreto: Đovačino Forcano
Izvode: Verner van Mehelen (Đani Skiki), Ivana Rusko (Laureta), Nataša Petrinski (Zita), Bendžamin Bernhajm, Vejn Evans, Agnes Selma Vejland i ansambl Lionske opere.

repriza, 4. decembar u 07:00 i 15:00