Mocartov kočijaš

Mocart je mnogo putovao - čak trećinu života proveo je na drumu, a imao je na raspolaganju samo konje i kočije slične onima prikazanim i emisiji Mocartov kočijaš. Tada je bilo uobičajeno putovati poštanskim kočijama za koje se kupovala karta, kao i danas, i nikad niste znali sa kim ćete sedeti. Putovalo se oko 25 kilometara od jedne poštanske stanice do druge, gde je trebalo promeniti konje. U kočiji su bile od jedne do četiri osobe. Ukoliko bi se tu našlo više njih koji se međusobno baš i nisu simpatisali, putovanje nije bilo mnogo prijatno. Mocart u jednom pismu piše da sedišta nisu bila dovoljno udobna pa su ga, dok se vozio, bolela leđa.
Topot konja i škripa kočija uljuljkivali su malog genija i pratili ga do svih dvorova u Evropi. Bio je to ponekad i izvor inspiracije za njegovo muzičko stvaralaštvo, ali je ovaj dokumentarni film Stefani Vijalfon takođe priča o ljubavi prema konjima, muzici i životu.

rnjepriza, 6. oktobar u 02:40 i 10:40