ponedeljak, 18. jan 2016, 17:55
Razotkrivanje zaborava
Veliki broj raznovrsnih predmeta za svakodnevnu upotrebu tokom XVIII i XIX v. svedoči o tome da je život srednjovekovnog čoveka u Srbiji bio veoma kompleksan, iako su društvene, ekonomske, političke i istorijske prilike stolećima bile nepovoljne.
Takva složenost je odraz visokog stepena razvijenosti socijalne organizacije i duhovne kulture. Najnovija etnološka proučavanja ukazuju na to da je uspostavljena uska veza između tradicije i savremenosti i da su utvrđena izvestna svojstva etničkog identiteta od najranijeg doba pa sve do naših dana. Čuvajući te odlike, srpski narod se i u vekovima turskog ropstva i u drugim neprilikama duhovno odupirao nedaćama sa kojima se fizički sučeljavao i svojim kulturno-istorijskim nasleđem doprineo razvoju evropske civilizacije i čovečanstva u celini.
Cilj serijala „Razotkrivanje zaborava" jeste da deliće neiscrpnog narodnog stvaralaštva otrgne iz zaborava i prenese mlađim naraštajima saznanja o tome kako su često samouki ili priučeni majstori umeli da proizvedu, ne samo praktične stvari, nego da ih istovremeno oblikuju u prava umetnička dela. Koliko nas danas zna šta je vodijer, verige, sadžak, preklad, trlica, trmka, bardak, džilit, raboš ... Kako je izgledala srednjovekovna ključaonica, crepulja, katanac, mlin za so, kantar, klopka i zamka za ptice, mišolovka...
U kratkoj, spotovskoj formi (trajanje oko 2 min.) predstavljeni su najzanimljiviji i najkarakterističniji predmeti koji odslikavaju ne samo materijalnu stranu svakodnevnog života, već uspešno predstavljaju i nematerijalnu stranu života uopšte.
Sama ideja za rad na ovakvoj jednoj seriji sazrevala je s vremenom, susretajući se sa činjenicom da se najveći broj ovih predmeta, čak i u ruralnim sredinama, više ne nalazi u upotrebi. Naravno, kao posledica toga sledi zaborav. Danas, kad vidimo određeni predmet - znamo njegovu funkciju, ali se ne možemo setiti imena, ili obrnuto. Mlađe generacije ne znaju ni jedno ni drugo.
Predmeti potiču iz zbirki Etnografskog muzeja u Beogradu, Narodnog muzeja u Požarevcu i privatne zbirke Nebojše Trailovića iz Debelog Luga kod Majdanpeka.
Pisanje scenarija zahtevalo je korišćenje više izvora jer najveći deo ovih predmeta do sada, u ovoj formi, nije sistematski pojedinačno obrađivan. Dragocenu pomoć imali smo od kustosa i etnologa pomenutih muzeja, koji su nam nesebično ustupili materijal iz svojih zbirki, ne samo predmete nego i kataloške jedinice, izvorne - stare fotografije, opise... Korišćeni su i arhivska video građa Dokumentacije RTS-a, enciklopedije, rečnici i, naravno, umešnost novinara saradnika Aleksandre Daničić i Ivane Kovačević da ovako obimnu građu sistematizuju i pripreme za finalizaciju.
Realizovano je 80 emisija, a autori serije (urednik i scenarista Ilija Cerović, reditelj Violeta Nedanovski, kompozitor muzike Andreja Stojić) snimili su još 80 novih predmeta, a finalizacija je planirana do kraja godine.
repriza, 19.januar u 01:55 i 09:55
komentari