Raspeće: Sveta sablazan

Inicijalna kapisla bilo je delo autora Andrea Serana, umetnika čija je slika pokrenula lavinu negodovanja i izazvala proteste širom hrišćanskog sveta: to je Piss Christ - Hristos na raspeću, naslikan u širokom valeru žute, gotovo crvenkaste boje na fluidnoj tamnoj podlozi. Iako umetničko delo vanredne lepote, „Hristos iz mokraće"urađen je upravo urinom, i to samog autora. Reakcija javnosti bila je jednaka onoj koju je naprimer izazvalo „Poslednje Hristovo iskušenje" Martina Skorsezea, ili svojevremeno istoimeni roman Nikole Kazancakisa. U Parizu došlo je do otvorenih protesta, Vatikan je bio zgrožen blasfemičnošću ovog akta, a slika je proglašena otvorenom propagandom satanizma.

Ipak, istorija umetnosti svedoči da se već od sredine 19. veka motiv raspeća prikazuje u slobodnijim formama i da postoji jedan nemali bekgraund koji je prethodio „jeretičkom" dvadesetom veku. Počevši od Mikelanđelovog i Grinvaldovog Raspeća, sve do stavrocentrične opsesije u umetnosti austrijskog slikara, performera i dramaturga Hermana Niča, uostalom kao i raznih blek metal bendova, tema Raspeća Hristovog postaje gotovo sakrum inicijacije na osnovu koga svaki umetnik treba da zasluži epitet „moderni". Zbog toga, film nas vodi u Njujork u goste kod samog Olivijea; zatim u Firencu, Avinjon, London, Rim, Gap, naposletku i u Austriju. Čućemo mišljenja obeju strana u svojim često nepomirljivim stavovima.

Gledaocima RTS Digitala koji će imati prilike da ovaj film vide samo u jednom emitovanju, i to u noćnom terminu, pored upozorenja da se dokumentarac ne preporučuje mlađima od 18 godina, uredništvo redakcije skreće pažnju da sam sadržaj filma obiluje mnogim scenama i mišljenjima koji bi mogli povrediti verska osećanja, ili možda sa druge strane, utvrditi ista u ubeđenju o nezalaznoj aktualnosti nejuzvišenijeg čina u istoriji čovečanstva koji se dogodio na Golgoti.

Film „Raspeće: sveta sablazan" bio je više puta nagrađivan.

Sagovornici: Đuzepe Pagano, crkva Santo Spirito u Firenci; Bernar Lafart, prof. Estetike na Univerzitetu u Bordou, Erik Mezil, Avinjon; Emanuela Princivali, prof. Istorije hrišćanstva, Rim; monsinjor Falko Leandri, biskup Gapa; umetnici Pol Frajer, Herman Nič; Frederik Dimo, veran fan blek, dum i ded metala.