Čas anatomije: Skriveno lice nade

Može li se istinski delovati u uslovima kapitalističkog poretka koji, pozivajući se na demokratiju i ljudska prava, istovremeno svodi njihovo suštinsko značenje na šuplje reči? Pisac apsurda Alber Kami odavno je pokušao da objasni Sizifov uzaludan posao. Njegovo besomučno kretanje je akt između hrabrosti i logike, hrabrosti da neprekidno podnosi teret svaki put kada bi mu logika sugerisala istinu da ne može ostati na vrhu i da se mora vratiti u podnožje i početi iznova.

Novo izdanje Časa anatomije na kraju još jedne kalendarske godine odgovara na pitanje da li je moderni Sizif lišen hrabrosti i logike, i kako izgleda njegova putanja između straha, strepnje, nade i beznađa. Gde je u našem kulturnom i javnom prostoru potencijal za nadu, da li je ona vidljiva ili se, pod osećanjem beznađa, krije vitalni sloj koji čeka da bude prepoznat?

O tome u emisiji govore autori predstave "Nema nade" Igor Koruga i Maja Pelević a u studiju su pisac Žarko Radaković kome je upravo uručena književna nagrada Biljana Jovanović, rediteljka Tatjana Mandić Rigonat i dramaturg i pisac Petar Grujičić.

Urednice emisije, Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac
Reditelj, Milan Jovanović