Čas anatomije: Ćirilica i latinica

Kada je Vuk Karadžić u prošlom veku konačno okončao reformu pisma i srpske ćirilice, bio je to, za mnoge, revolucionarni poduhvat. Od crkvenoslovenskog do srpsko-hrvatskog i konačno, srpskog, proticali su vekovi. Srpski jezik i pravopis preživeli su različite društvene kontekste, sisteme i uređenja. Jugoslovenska državna zajednica poznavala je ravnopravnost ćirilićkog i latiničkog pisma. Novosadski književni dogovor iz 1954. to je potvrdio. Jasmina Vrbavac i Marija Nenezić

Postjugoslovensko doba poznaje više manjih država i više jezika a prema Članu 10. Ustava Republike Srbije "u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćiriličko pismo. Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom na osnovu Ustava".

Novo izdanja "Časa anatomije" posvećujemo upravo problemu jezika i pisma, tačnije, postavljamo pitanje: ima li ikakvih problema? Šta znači inicijativa za očuvanje srpskog pisma i ćirilice, može li se to očuvanje i kako, regulisati zakonom ako se Ustav već jasno odredio prema upotrebi srpskog jezika i ćirilice, kako se jezik menja i ko ga menja, u čemu je značaj Vukove reforme, imamo li kulturu koja se deli na populističku i elitističku i da li je jugoslovensko kulturno i lingvističko nasleđe zauvek nestalo...

O tome razgovaraju pisac Svetislav Basara, upravnik Univerzitetske biblioteke Svetozar Marković, Aleksandar Jerkov i lingvista Vlado Đukanović.

Urednice emisije: Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac