Čitaj mi!

subota, 17. okt 2020, 18:26

Hercegovačka prezimena

Prezimena se kod Srba javljaju u 11. veku, a većina srpskih prezimena ustanovljena je između 12. i 16. veka. Kao obavezan vid identifikacije prezimena su u Srbiji uvedena tek 1851. godine uredbom kneza Aleksandra Karađorđevića.

Među više hiljada prezimena koja se javljaju u srpskom narodu, najneobičnija su ona koja nose Hercegovci. Gotovo polovina njihovih prezimena ne završava se sufiksom -ić već raznim drugim nastavcima kao što su :-av, -ov, -ja, -elj, tako da samo na sufiks -elj postoje prezimena kao što su: Šešelj, Gudelj, Antelj, Pecelj itd.

Danas u Heracegovini možete sresti ljude koji se prezivaju Bitanga, Ždero, Zlikovac, Guzina, Zlomislić, Gaće i Karagaće, Kuraica, ali i Samardžija, Kujundžija, Obućina, Šegrt itd. Ko je, kada i zašto Hercegovcima nadevao takva prezimena saznaćete u novom izdanju Kvadrature kruga.

Vodimo vas i u Donju Lokošnicu koja se u ovo doba sva crveni od paprika. Gotovo da nema kuće u tom leskovačkom selu koja nije okićena crvenom, začinskom paprikom. Ova autohtona sorta se u Lokošnici uzgaja vekovima i ima mnogo veću vrednost asta od većine začinskih paprika u svetu.

Urednik emisije: Branko Stanković
Snimatelj: Darko Bursać
Montaža: Marija Baronijan Šašić