ponedeljak, 24. avg 2020, 17:20

Dobro je, dobro je znati... o genetskim testovima

Genom je kompletan nasledni materijal. Svi imamo genom i svi smo različiti. Najsloženije ukrštene reči na svetu a svet je živ jer one postoje. Ukrštena samo 4 slova. ATGC. Adenin,Timin Guanin, Citozin.

Nukleobaze skladište i transportuju genetske informacije unutar DNK koji je jedini molekul koji ima sposobnost da se replikuje i predstvlja osnovu života koja prenosi informacije na generacije. "Dobro je, dobro je znati ..."

Da li je moguće znati sve o sebi? Da li je dobro znati sve o sebi?

"Dobro je, dobro je znati ..."

2000-te godine je završen najveći međunarodni projekat iz biomedicine ljudskog genoma koji je otvorio brojna nova naučna istraživanja, postavio neočekivane pretpostavke i fantastiku pretvorio u realnost. Sekvenciranje humanog genoma, pojednostavljeno rečeno, predstavlja analizu kompletnog naslednog materijala odnosno određivanje redosleda nukleobaza, pomenutih ATGC slova od kojih je sastavljen naš genom. Različit broj i raspored daje razliku u redosledu slova genetske šifre. Hoćemo li da otkrivamo svoje genetske šifre i šta ćemo sa tim saznanjima?

"Dobro je, dobro je znati ..."

U ovoj emisiji serijala Dobro je, dobro je znati... dobićemo naučno argumentovane informacije ko i kada bi trebalo da se genetski testira, kako izgledaju i čemu služe informacije dobijene konkretnim sekvenciranjem genoma. Nezamislivo je veliki potencijal saznanja o milionima varijetiteta koji se normalno nalaze u našem genomu.

"Dobro je, dobro je znati ..."

Gosti u studiju su doktor nauka Radmila Janković, naučni savetnik i rukovodlilac Službe za Naučno-istraživačku i obrazovnu delatnost Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i doktor bioloških nauka Ana Krivokuća, naučni saradnik u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije Laboratorije za molekularnu genetiku i rukovodilac odseka Genetičko savetovalište za nasledni kancer.

"Dobro je, dobro je znati ..."

Saznajte da li su u genima zapisani uzroci različitih bolesti i to ne samo teških, retkih i naslednih već i hroničnih nezaraznih epidemija kardivaskularnog i cerebralnog oboljevanja, dijabetesa, invazije malignih ćelija... Za sada postoji nada da će na osnovu ovih saznanja naučnici imati moć da održe kvalitet i produže ljudski vek na objektivni potencijal od 120 do 150 godina.

Urednik i voditelj je Marijana Vuk Mrđa, reditelj Dragica Gačić, montaža Milica Živojinović

Emitovanje 7. decembar 2019 RTS 2 u 10 časova