U Srbiji, prema rezultatima poslednjeg popisa, nestaje 1200 sela, svako četvrto. 50.000 praznih kuća širom zemlje čeka da se u njih neko nastani. Bez asfaltnog puta je 500 sela, a dve trećine nema ambulantu, 400 sela ni prodavnicu, a do prve apoteke putuje se kilometrima. Svake godine u Srbiji nestaje jedna varoš od 40.000 stanovnika, veličine Negotina ili Bačke Palanke.

Istovremeno, agrarom i selima bavi se oko 30 državnih institucija.
Šta država čini da revitalizuje Srbiju, njena sela i ruralne krajeve? Kako je i zašto država dopustila propast zemljoradničkih zadruga i može li da ih oživi, kao što najavljuje? Čemu mogu da se nadaju naši seljaci koji biju bitku na tržištu kojim vladaju krupni zemljoposednici? Hoće li seljak biti nadničar na sopstvenoj zemlji, ukoliko se primeni Sporazum o stabilizaciju i pridruživanju kojim se otvara mogućnost da stranci kupuju zemlju u Srbiji? Vidi li se sa prozora ministarskih kabineta dalje od Beograda i Novog Sada? Zašto država kojoj je poljoprivreda najuspešnija izvozna grana, nema agrarnu poliku na duži rok, nego se ona menja od ministra do ministra i od vlade do vlade? Hoće li se obistiniti mračne prognoze da, ukoliko se trendovi zapuštanja sela i bele kuge nastave, 2225. godine u Srbiji više neće biti Srba?

To su samo neka od pitanja o kojima će govoriti gosti Upitnika: Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine, Milan Krkobabić, ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj i dr Miladin M. Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta.

Autor i urednik je Olivera Jovićević.