Palma

Jagodina je, rece covek, "poseban" grad i on nece da slusa Beograd i otpusta svoje radnike. E, pa i nije bas poseban koliko je naduvana ta prica o "ovoj" ili "onoj" atrakciji u gradu. Proslog leta sam odvela sina u Jagodinu da upozna malo Srbiju, posto ne zivimo tamo. I bila sam jako neprijatno iznenadjena kada smo vozom stigli na zeleznicku stanicu u Jagodini. Ta stanicna zgrada, a posebno njena unutrasnjost iz koje se sirio uzasan smrad (verovatno zbog neispravne kanalizacije) je pravo ruglo Jagodine. Zamislite turiste (o kojima prica Palma), koji, cim izadju iz voza nalete na tako jedan prizor, proci ce ih zelja da nastave razgledanje grada. U toliko hvaljenom Akvaparku, garderoba se daje na cuvanje na jednom hodniku, toaleti neuredni i zaudaraju, suncobrana i lezaljki vec u 11 sati vise nije bilo, a hlada na 42 stepena nigde. Gospodin, ocigledno nikada nije video kako se takvi objekti i bazeni prave na zapadu, vec se, izgleda, rukovodio principom - sto vece i glomaznije - to bolje. Jedino sto je za svaku pohvalu, to je zooloski vrt, koji je jako raznovrstan i uredan, mada mi se cini da zivotinje nemaju dovoljno prostora. Zato, gospodin ne treba da tvrdi da je on nesto posebno napravio od Jagodine. Neka ode negde u inostranstvo i pogleda sta su uredjeni, cisti i napredni gradovi (a i sela) kao i sve ono sto ih takvim cini. A da mu tesko pada da otpusti opstinske sluzbenike, kako i ne bi bilo - to su verovatno sve blizi i dalji rodjaci i prijatelji.