petak, 01. jul 2016, 13:35
Život i standardi: Slike Prizrena
U Prizrenu se prošlost i sadašnjost prožimaju. Ovo je grad koji je sam po sebi muzej, svedok burne prošlosti, a za vreme vladavine cara Dušana i prestonica srpske srednjovekovne države. Carski Prizren u kome se Srbi danas mogu lako izbrojati.
Devedesetih godina prošloga veka bilo je oko deset hiljada Srba u Prizrenu, mada su odnosi sa komšijama druge vere bili vrlo napeti. Šaputalo se da će Srbi možda morati odavde da odu...
I morali su, stradali su ljudi i srpske svetinje. Neke su zlatnim slovima ispisane u svetskoj kulturnoj baštini, poput Bogorodice Ljeviške. Osim hramova i manastira, tokom pogroma 2004. godine spaljena je i prizrenska Bogoslovija.
Pet godina pre toga, za vreme bombardovanja, škola je premeštena u Niš. Činilo se da je sve otišlo u nepovrat. Sve do 2011. godine kada je obnovljen rad Bogoslovije u zadužbini Sime Igumanova. Obnavljana je korak po korak i stvarani su sve bolji uslovi za život i rad mladih bogoslova.
Bogoslovija je zaokružila novi ciklus iznedrivši prvu generaciju maturanata. Neretko se o svetkovinama, pred crkvom zaigra srpsko tradicionalno kolo. Svakog jutra i večeri pored Sinan pašine džamije i šadrvana, Prizrenom koračaju mladi bogoslovi idući ka crkvi Svetog Đorđa na bogosluženje. Vraća se život u carski Prizren, kažu nam.
Autorka i urednica: Tatjana Manojlović
Montaža: Branislav Popović
Snimatelj: Aleksandar Agbaba
Realizacija: Slavica Živković
komentari