Pošta u Velikom ratu

Redovnom a ne diplomatskom poštom, na službenom francuskom jeziku, 28. jula 1914. ministar unutrašnjih poslova, grof Berthold je poslao telegram kojim Austrogarska objavljuje rat Srbiji.

Iz Beča, preko Budimpešte i Beograda telegram je stigao do Kragujevca, odnosno do Vrhovne Komande.

Ljiljana Đorđević, kustos PTT muzeja i autorka izložbe "Jedinice veze srpske vojske u Prvom svetskom ratu" za Jutarnji program RTS-a objašnjava, kako je telegram primljen.

"Ružica Petrović Crepić je kao izvrstan morzista, osoba koja je mogla na sluh da primi telegram koji je pisan latinicom, prilmila taj telegram i na njemu se nalazi i njen paraf kao dokaz toga. Posle toga, kada su pročitali telegram, kada su videli da je u pitanju objava rata i da je vrlo verovatno taj telegram autentičan, upućen je u Niš vladi", kaže Ljiljana Đorđević.

Po zakonu o ratovanju, civilne pošte su bile pod vojnom upravom i u početku služile isključivo u ratne svrhe. U svim okružnim komandama organizovane su etapne pošte i telegrafski uredi, a poštanski službenici nisu regrutovani kao vojnici već bi ostajali na radnom mestu.

"Telegrami su naravno korišćeni najviše u ratne svrhe, za prenos nardebi, za prenos informacija između dvora, ministara, diplomata. Pre svega su morali da budu šifrovani i naravno veze su morale da budu održavane konstantno i da budu sigurne, znači osigurane od uništenja, eventualno neke vrste prisluškivanja", dodaje Ljiljana Đorđević.

Srpska vojska je imala telegrafske bežične stanice, a na frontu su se koristila poljski indukcioni telefoni i telegrafi, jer nisu mogli da se prisluškuju. Informacije su slali i piloti, čiji su avioni bili opremljeni predajnim Morzeovim aparatima. Poruke od štaba do vojnih jedinica, često su prenosili i golubovi. 

"Kada govorimo o srpkoj golubijoj pošti, ona negde opstaje do povlačenja preko Albanije i onda se kasnije ponovo javlja na Solunskom frontu, gde kažu da su golubovi imali veliki doprinos i zaista prenosili brojne informacije. Kada govorimo o celom podneblju, na svetskom nivou, kažu da je bilo upotrebljeno oko pola miliona golubova koji su odigrali vrlo značajnu ulogu", objašnjava Slađana Zarić, urednica na RTS-u i autorka filma o Milunki Savić.

Prva četiri meseca okupacije civilna pošta nije funkcionisala. Težak period bez vesti trajao je do februara 1916. U junu su vojne vlasti izdale naredbu da se postave poštanski sandučići i pisma su počela da stižu. Bila su kratka, i najčešće sadržala informacije o porodici, zdravlju, novcu, ali i pogibiji.

Da bi pošiljka stigla do odredišta bilo je potrebno više meseci, jer je prolazila nekoliko strogih kontrola u različitim zemljama, o čemu svedoče pečati na pismima. Zbog cenzure, sva pisma su morala da budu na latinici, koju je mali broj ljudi znao. Ispisana tuđim rukopisom, često su izazivala sumnju i stavrala nesporazume.

Tako u jednom pismu, Ana Gospavić iz Valjeva traži od supruga Jovana, rezervnog poptporučnika B puka Drinske divizije, da joj pošalje fotografiju, kako bi se uverila da je on živ. On joj odgovara:

Draga moja Ana,

Zdravo sam što tebi, Miki i svim našim želim. Čudi me od koga ste mogli čuti za mene kako nisam živ, kad sam ti često pisao. Sliku ti ne mogu poslati, ovu koju sada imam ne bi dobila. Moje je zdravlje odlično, iako sam proveo zimu na velikoj visini a i sada imamo još malo snega. 

Vojnici nisu smeli da šalju fotografije na kojima su u uniformi, a za ovakvu prepisku inspekcije vojnih pošta izdavala su besplatne dopisne karte koje nisu imale koverte.

Bilo je dopisivanja i preko "Beogardskih novina" u obliku karata i notica štampanih latinicom. Tokom rata slao se i novac, koji je bez obzira na komplikovan put, stizao do primalaca.

"U ratnim uslovima, novčane uputnice su isplaćivane u zlatu, srebru i privremeno u drahmama dok je vlada i Vrhovna komanda bila na Krfu, odnosno u Solunu", kaže Ljiljana Đorđević.

Pošta je transportovana brodovima, vozovima, automobilima, raznosili su je i konjanici i pešaci.

Za svakog vojnika, pismo je predstavljalo radost, a dobre vesti bile su najbolji podstrek za nove pobede.