Dokumentarni film koji su tada snimili za sebe je jedinstvena priča o posvećenju i Svetoj Gori, najvećem pravoslavnom hramu na otvorenom.

Atos je premrežen prašnjavim putevima i kozjim stazama koje vode do brojnih pravoslavnih hramova, nepoznatih široj javnosti. Nebrojena predanja govore o nastanku hramova, monaškom posvećenju, veri i značaju te svete planine.

Sve na Svetoj Gori je jedinstveno i drugačije. Pored toga što ovde nema žena (kojima je pristup zabranjen zakonom Avato 442. godine), zabranjeno je i kupanje u moru, sunčanje, pecanje, nošenje kratkih pantalona, pušenje. Ustaje se rano, nekoliko sati pre svitanja, i prisustvuje jutarnjoj službi. Jede se dva puta dnevno, u isto vreme i bez razgovora. Nema novina, televizije, interneta i mreže mobilne telefonije.

A opet, sve je više ljudi iz celog sveta koji svakodnevno dolaze ovde. Zašto je Sveta Gora tako jedinstvena i sve više poštovana?

Odgovor na to pitanje tražilo je naših 17 poklonika.

Jedinstvena je priča o Svetoandrejskom skitu, čija je crkva posvećena  Sv. Andreju Prvozvanom, ogromnih razmera, sa tri oltara, po predanju "skrojena" u Rusiji krajem devetnaestog veka i iz Odese cela dovezena brodovima.

Jedinstvena je i poseta skitu iz 14. veka, prepodobnog Maksima Kavsikalivskog, za koga se kaže da je u posvećenju živeo "ptičijim" životom , kao ptica nebeska, ne posedujući baš ništa: ni oruđe, ni odeću, pa ni jednu jedinu iglu. Pored molitve i posta, njegov podvig se sastojao u tome da se na ovom svetu ne vezuje ni za šta. Čak je i svoju keliju pravio od trave i granja. Poživi neko vreme u njoj - pa je zapali.

Na tom mestu danas ima oko 40 kelija i 23 crkve.

Grupa hodočasnika iz Srbije posetila je pet manastira na Atosu, tri skita i četiri kelije.

Autori: Dušan Ubović i Hadži Boris Solomko
Montaža: Jovan Banović
Urednik: Ljubisav Aleksić