Svedoci vekova: Manastir Sopoćani 2. deo

Manastir Sopoćani imao je burnu istoriju. Stradao je posle Kosovskog boja. Sve je spaljeno i uništeno: crkva, konaci, kapele, mnoštvo drugih zgrada, neophodnih velikom monaškom staništu. O tome svedoče zapisi patrijarha Pajsija i drugih monaha. Godine 1689. monah koji nije ostavio svoje ime piše: „I opet behu teška, oskudna i nasilnička vremena... I u celoj zemlji razoriše svete crkve..."

Zapisa ima još. Neki su upisani oštrim predmetom u kamenu. Pred prvo pustošenje kaluđeri su sklonili kovčeg s telom prepodobnog Simeona monaha.

Srećom, obnavljanjem je spasen ovaj kulturno-istorijski spomenik. Kako sopoćanske freske doživljava znalac? „Apostoli, ratnici i mučenici ne prestaju da nas očaravaju. To su nadahnute i monumentalne studije velike lepote i blistave slikarske tehnike... svaka figura ima svoju težinu, svoje svetlo; donosi svoja istančana hromatska sazvučja, ostvarujući onu neposrednost slikarskog postupka, kad nam se čini da se između umetnika i njegovog dela ništa nije isprečilo."

U ktitorskoj kompoziciji je i lik kraljice Jelene, koja je prema predanju dočekana kao nijedna druga nevesta u Evropi, jer je u ime dobrodošlice cela dolina Ibra, kojom će Jelena proći, zasađena jorgovanima. Prešla je u pravoslavlje, sagradila manastir Gradac. Ali, kada je njen muž, kralj Uroš, koji je sagradio Sopoćane, imao zategnute odnose sa Dubrovčanima, njima je krišom stiglo Jelenino pismo da će, što brže može, javiti ako kralj Uroš smera napad na Dubrovnik. U kompoziciji ktitora su i Uroš sa kraljevićem Dragutinom i drugi sin Milutin.

Slikarstvo u manastiru Sopoćanima je slikarstvo za poštovanje i divljenje. Mnoge kompozicije svrstavaju se u red najviših dostignuća. Tu je i Jovan, koga narod naziva „lepi Jova". U literarnom delu, kćerka srpskog kneza Avrama, Jaglika, „ludo je zagledana u ovu sopoćansku fresku, koja se sa sopoćanskog zida preselila u njenu dušu. Najlepša glava muškarca koja se ikad na crkvenim zidovima mogla videti, sa očima kao zvezde, koje su sišle sa neba u crkvu i obasjale njen zid".

U Sopoćanima je naslikan uzbudljiv živopis visoke umetničke vrednosti, priznat u svetskoj nauci.

Urednik i scenarist Petar Savković

Reditelji Stevan Stanić i Radoslav Moskovlić

Snimatelji Zoran Sinđelić i Milenko Jovanović

Montažer Marija Bogičević

Producent Ćetko Peljević