Kako je tekao njen životni put na relaciji Vučitrn-Novi Sad-Beograd, koje su to stvari preko kojih je prešla i posle kojih je postala jača...

Jorgovanka je govorila o tome kako se prvi put zaljubila u svog supruga, kako se udala, rodila decu, kako ih je vaspitavala i čemu ih učila. Šta je ono što im zamera, a zbog čega je na njih ponosna.

Vesni Dedić je ispričala, kako je bolest supruga Dragana, učinila da porodica Tabaković postane još bliža i da se još više zavole i poštuju.

Uz pesmu "Verujem u ljubav" koju je za nju izveo tamburaški orkestar "Mala noćna muzika", Jorgovanka je zaplakala. Na jedno od tradicionalnih pitanja, koje Vesna Dedić postavi svim
sagovornicima u emisiji, već punih 12 godina, koji trenutak tuge pamte, Jorgovanka je insistirala da odgovori, gde se opet zaplakala, prisećajući se da je najtužniji trenutak bio onaj kada je rodila dete, a njen otac nije bio živ.

Gospođa Tabaković je, govoreći o tome da i dan danas, voli da sašije i ištrika nešto za sebe, koliko joj vreme i obaveze dopuste, dokazala da jedna Srpkinja može da bude i uspešna žena, i dobra majka i savršena domaćica.

Autor: Vesna Dedić