Песимизам

Искрено да кажем:ни не размишљам о уласку у Европску Унију.Та идеја или жеља је толико удаљена од јаве у којој живим да већ спада у рубрику "Шта радите,бре".Оно што ми је тренутно највећи проблем је то што немам посао а цене и намети само расту а и да нађем било какав посао,плата коју бих добио је једва довољна за преживљавање а не за живот.Дошло ми је време да се женим али против кога?Која је довољно глупа да се уда у сиромаштво преживљавање цеђењем баште и воћњака?Бела куга не влада зато што су деца скупа него зато што су нам жеље и јава као небо и земља а када коначно схватимо где смо,од силине ударца у ледину постанемо депресивни песимисти.А чисто да ствар буде још црња,наши политичари су се потрудили да нам и ове године на гласање ставе избор за најмање зло.
Ајд' реците ви мени;чему имам да се радујем осим чињеници да сам још увек жив?