Trag u prostoru: Voda, zemlja i kamen

Iako izvori mineralne vode nisu presušili, a mermera i gline još ima u izobilju, Aranđelovčani danas kažu da ni grad, ni nekada nadaleko čuvena Bukoviča banja više nisu ni bleda slika onoga što su nekada bili.

Negde pred kraj dvadesetog veka cela se priča, takoreći urušila. Kada su vrata "Starog zdanja" i "Izvora" zatvorena, zamro je i turizam u Aranđelovcu i Bukovičoj Banji. Hotel Izvor je posle šest godina rekonstrukcije otvoren krajem 2010. godine i poput prve laste najavilo neke drugačije i bolje dane Aranđelovca.

U potrazi za slikama i pričama nekadašnjeg Aranđelovca svratili smo i do apoteke koju je osnovao tada Šapčanin Kosta Jovanović pre 125 godina, ali i do Vrbičih brda gde niču novi vinogradi. Kažu, pre više od stopedeset godina, padine Venčca, Vrbičih i Orašačih brda bile su prekrivene vinogradima. Prema prvom popisu koji je zabeležen davne 1859. godine Vrbica je imala 84 hektara pod vinovom lozom. Pedesetak godina kasnije osniva se i slavna Venča vinogradarska zadruga, jedinstvena na Balkanu, koja je između dva svetska rata proizvodila čak i penušava vina.

Bilo je to blistavo vreme vinogradara i vinara, a onda je došlo vreme propadanja i vinogradi oko Aranđelovca su iskrčeni. Dobro vino sa Venčca, padina Bukulje i vinograda Vrbičih palo je u zaborav. Tek 2003. godine počinju opet da niču novi čokoti, a sa njima i nova vinarija.

Godina 2011. je i godina u kojoj se obeležava 200 godina postojanja Bukoviče banje. U Aranđelovcu veruju da dolaze bolji dani, da će se Aranđelovac opet vrati na mapu najpoznatijih turističih mesta Srbije.

Autor i urednik: Milica Barjaktarević.